Јамболски круг у контексту европске авангарде

Abstract

Овај рад је посвећен групи уметника из бугарског града Јамбола, која је била активна током двадесетих година ХХ века. Најзначајнији чланови Јамболског круга су К. Крстев, Т. Драганов, Т. Чакрмов, Л. Коен и М. Качулев. Реконструисали смо значајне догађаје, прикупили, анализирали и контекстуализовали податке, текстове, документе и уметничке артефакте, који су допринели укључивању Јамболског круга у токове европске авангардне културе. Њихов најактивнији период везује се за 1922. годину. Основали су Crescendo, први бугарски авангардни часопис, којим су настојали да обухвате целокупну авангардну културу. Објавили су домаће и интернационалне књижевно-теоријске и ликовне прилоге, а сваки број је садржао нов манифест Крстева. Прокламоване су естетике дадаизма, футуризма и конструктивизма. Појавила се песничка збирка Драганова Хистеричне лепезе, у издању часописа Crescendo, а Качулев је организовао прву самосталну изложбу. Јамболски круг је напустио оквире националне уметности са циљем да се укључи у интернационалну мрежу уметника. Захваљујући часопису Crescendo и сарадњи са Г. Милевим, ови уметници су остварили контакте са Љ. Мицићем и Ф. Т. Маринетијем, који их је прогласио члановима свога покрета. Јамболски круг је по први пут представио бугарску авангардну уметност у међународном контексту учешћем Качулева на Зенитовој изложби (1924). Анализирана дела и теоријски текстови сведоче о хуманистичкој и интернационалистичкој позицији Јамболског круга. Одсуство конкретног усмерења није неуобичајено за контекст источноевропске авангарде. Уметничка пракса је само делимично пратила оно што је прокламовано у манифестима. Песничко и ликовно стваралаштво Јамболског круга били су иновативни и субверзивни за тадашњи симболистичко-сецесионистички контекст бугарске уметности.

This thesis is dedicated to a group of artists from the Bulgarian city of Yambol, which was active during the 1920s. The most important members of the Yambol circle are K. Krstev, T. Draganov, T. Chakrmov, L. Cohen and M. Kachulev. We reconstructed significant events, collected, analyzed and contextualized data, texts, documents and art artifacts, which contributed to the inclusion of the Yambol circle in the currents of European avant-garde culture. Their most active period dates back to 1922. They founded Crescendo, the first Bulgarian avant-garde magazine, with which they sought to encompass the entire avant-garde culture. They published local and international literary-theoretical and artistic articles, and each issue contained a new manifesto by Krstev. The aesthetics of Dadaism, Futurism and Constructivism were proclaimed. Draganov's poetry collection Hysterical Fans was published by the magazine Crescendo, and Kačulev organized his first solo exhibition. The Yambol circle left the framework of national art with the aim of joining an international network of artists. Thanks to Crescendo magazine and cooperation with G. Milev, these artists made contacts with Lj. Micić and F. T. Marinetti, who declared them members of his movement. The Yambol circle presented Bulgarian avant-garde art in an international context for the first time, with the participation of Kachulev at the Zenit exhibition (1924). The analyzed works and theoretical texts bear witness to the humanistic and internationalist stance of the Yambol circle. The absence of a concrete direction is not unusual for the context of the Eastern European avant-garde. Artistic practice only partially followed what was proclaimed in the manifestos. The poetic and artistic creations of the Yambol circle were innovative and subversive for the symbolist-secessionist context of the Bulgarian art of that time.