Интеркултуралност у наставној обради прозе Данила Киша

Abstract

Уз критичко испитивање и последично уважавање одговарајућих поетичких особености (наративне) прозе Данила Киша , у раду се образлаже интеркултуралност као битан елемент наставног проучавања изабраних пишчевих остварења . С тим у вези се конкретизују методичк и приступи који овој проблематици придају интерпретативни значај. Примарну грађу чине Кишови наслови који су у Републици Србији уврштени у програме наставе и учења, затим они из стариј их програм а , најзад и они чије се увођење заговара. Структура рада зато прати хронологиј у обрађивања приповедака, кратких прича, односно целовитих збирки у основним школама и гимназијама. Изабравши најшири опсег појма наставне обраде, у истраживању се актуелизују три нивоа тумачења и омогућују компаративне релације према други м аутор им а, чији текстови у наставном окружењу помажу откривању додатних интеркултурално детерминисаних питања у Кишовом делу. Хипотеза рада је уверење да су дијалог, полилог, па и несагласје култура, тј. њихови експоненти у (ауто)фиктивним световима (лико ви, мотиви, идеје), препознатљиви аспекти есте тс ког тоталитета Кишових текстова. Осмишљене наставне ситуације у склопу истраживања шире ученичк а гледишта и аспирациј е у сфери упознавања не тек обичаја и фолклорних особености других култура , него и колективних искустава, у првом реду јеврејског и словенских народа. У складу са моделом интеркултуралне осетљивости Милтона Бенета, али и замислима других теоретичара интеркултуралнос ти , у раду се заступа могућност да ученици читајући Кишов а дела у свом до живљају динамизују однос између националн е и интернационалн е културн е баштине . П оменути теоријски концепти се тако уподобљ а вају методологији тумачења фикције на матерњем језику, која је премрежена знаковима и симболима различитих националних и наднационалн их култура.

With a critical examination and consequent appreciation of the appropriate questions of poetics, the dissertation examines interculturality as an important element of teaching Danilo Kiš's (narrative) prose. Regarding this, methodological approaches given in this research imply interpretive importa nce to the specified issue. The primary material includes Kiš's works that are part of teaching and learning programs in the Republic of Serbia, then those that preceded them in older programs, and finally those whose introduction is being advocated. There fore, the structure of the research follows the chronology of the studying of short stories, or complete short story collections in elementary schools and high schools. By choosing the widest range of the term teaching processing , the research includes all three levels of interpretation and enables comparative relations with several other authors. The hypothesis of the work is the belief that dialogue, polylogue, even tension between cultures, i.e. their exponents in (auto)fictional worlds (characters, moti fs, ideas), are recognizable aspects of the aesthetic totality of Kiš's texts. Teaching situations described in the dissertation favor the expansion of students' viewpoints and aspirations in the sphere of getting to know not only the customs and folklore characteristics, but also the collective experiences of other cultures, particularly Jewish and Slavic. In accordance with Bennett's model of intercultural sensitivity, but also with the ideas of other theorists of interculturality and intercultural learni ng, the dissertation advocates the possibility that students dynamize their notion of national and international culture by reading Kiš's texts. Therefore, the aforementioned theoretical concepts are aligned with the methodology of teaching works of fictio n which are imbued with signs and symbols from various national and supranational cultures in the native language.