Синтаксичка варијативност у дискурсу друштвених мрежа

Abstract

Будући да је главна одлика комуникације на друштвеним мрежама мултифункционалност и разноврсност садржаја, проучавање функционисања језика у специфичној комуникативној ситуацији на интернету интересантно је и значајно научницима у више области и дисциплина, пре свега лингвистима. Предмет проучавања је теоријско и практично разматрање синтаксичке варијативности дискурса најпопуларнијих друштвених мрежа у текстовима ‘фејсбука‘, ‘инстаграма ‘, ‘твитера‘ и ‘тик-тока‘. Текстове које корисници постављају на друштвеним мрежама функционално се разликују по многим критеријумима, али ће предмет нашег интерсовања бити модалитети реферативних функција, тј. реченична оперативност и оператори. Главни циљ нам је да на корпусу испитамо лингвистички аспект оператора који указује на употребну вредност облика чији је саставни део, при чему у дискурсу друштвених мрежа уочавамо реченичне операторе који су показатељи потврдности, одричности и упитности. Реченичним операторима може се исказати и експресивност као средство утицаја – било на лексичком, фразеолошком или синтаксичком плану, и посебно када је аутор свестан намере употребе одређених језичких средстава. У овом случају обим вербатива и његов структурно-хијерархијски тип немају пресудан значај. Исто тако циљ нам је да уочимо улогу сва три оператора када је реч о варирању садржаја реченице или исказа према померањима у њиховом интенционалном садржају, а са ослонцем на лексичку и фразеолошку структуру. Наш циљ је и разматрање садржаја и корелације појмова важних за терминолошки апарат ове дисертације, као што су: медијски дискурс, медијски текст, реченична оперативност и оператори. Када говоримо о теоријском значају дисертације, неопходно је нагласити да се први пут пружа систематичан и разноврстан опис промена који се у протеклих неколико година догодио у интернет лингвистици, нарочито када говоримо о синтаксичким варијантама различитих облика мрежне комуникације, уз осврт на вербатолошки, стилистички и прагматички опис језика који је тренутно у најширој примени на друштвеним мрежама. У овом погледу, овдашње истраживање могло би допринети развоју примењене лингвистике, стилистике, прагмалингвистике, фразеологије, лексикологије али и теорије мрежног дискурса. На корпусу од око 2000 јединица уочено је да реченичну оперативност и операторе чланови друштвених мрежа употребљавају у својим `објавама` и `коментарима` ради постизања сликовитијег и експресивнијег израза. Коначни је закључак да међу операторима забележеним на друштвеним мрежама постоје унутардискурсне специфичности и да употребна вредност оператора варира у зависности од тога о којој је друштвеној мрежи реч.

Since the main feature of communication on social networks is multifunctionality and diversity of content, the study of language functioning in a specific communicative situation on the Internet is interesting and significant to scientists in several fields and disciplines, primarily linguists. The subject of study is a theoretical and practical consideration of the syntactic variance of the discourse in the texts of the most popular social networks ‘facebook‘, ‘instagram‘, ‘twitter‘ and ‘tik-tok‘. The texts that users post on social networks are functionally different in many criteria, but the subject of our interest will be the modalities of referral functions, i.e. operational in sentence and operators. Our main goal is to examine the linguistic aspect of the operator on the corpus, which indicates the use of value in the form of which it is an integral part, whereby in the discourse of social networks we notice sentence operators that are indicators of affirmativeness, denial and questionability. Sentence operators can also indicate expressiveness as a means of influence – whether on the lexical, phraseological or syntactic plan, and especially when the author is aware of the intentional use of certain language means. In this case, the volume of the verbative and its structural-hierarchical type have no decisive significance. Also, our goal is to notice the role of all three operators when it comes to varying the content of sentences or statements according to shifts in their intentional content, relying on lexical and phraseological structure. Our goal is also to consider the content and correlation of concepts important for the terminological apparatus of this dissertation, such as: media discourse, media text, sentence operability and operators. When we talk about the theoretical significance of the dissertation, it is necessary to emphasize that for the first time it provides a systematic and diverse description of the changes that have occurred in the internet linguistics in the past few years, especially when we talk about syntactic variants of different forms of network communication, with reference to the verbatological, stylistic and pragmatic description of the language that is currently in the widest application on social networks. In this regard, the research here could contribute to the development of applied linguistics, stylistics, pragmalinguistics, phraseology, lexicology, but also the theory of network discourse. On a corpus of about 2,000 units it was observed that sentence operability and operators were used by social media members in their ‘posts‘ and ‘comments‘ to achieve a more picturesque and expressive expression. The final conclusion is that among recorded operators on social networks there are intradistoral specificities and that the use of value of the operator varies depending on the social network in question.