Језичко-стилске одлике критичко-полемичког дискурса у савременом српском језику (на материјалу филолошких текстова)

Abstract

Предмет ове дисертације јесу језичко-стилске одлике критичко-полемичког дискурса у савременом српском језику на материјалу филолошких текстова. Анализа је спроведена на 175 текстова – лингвистичких критика, расправа и полемика објављених од 1950. до 2021. године у српској научној периодици и публицистици. Циљ рада је да се испитају микроструктурни аспект (морфолошке, синтаксичке, лексичко-семантичке, фразеолошке и фигуративне одлике), типови аргументације, прагматички аспект и макроструктурни аспект (структура текста и жанровске одлике) овог типа дискурса. У анализи се полази од дискурсностилистичког приступа као начелног, у оквиру кога се даље хијерархизују ужи приступи: системскограматички, лингвостилистички и општестилистички приступ; текстуалнолингвистички и текстуалностилистички приступ; фазистилистички приступ. Анализа показује да критичко-полемички дискурс представља врсту јавног конфликтног дискурса који се заснива на реакцији једног текста на други, по принципу негативног односа. У полемичкој размени издвајају се четири учесника: полемичар 1, полемичар 2, редакција као посредник и секундарни реципијент. Полемичка размена темељи се на односу речи-окидача (тригера) и полемичке реакције. Темељне одлике овог дискурса јесу употреба негације (синтаксичке, лексичке, имплицитне) и супротних логичких односа; такође, срећу се и појаве попут полемичког услова, полемичке дисјункције, полемичког преименовања и сл. На фигуративном плану издвајају се нарочито фигуре негације, еуфемизми и дисфемизми. Употреба језичких и стилских средстава показује истакнуту експресивно-емоционалну функцију овог дискурса. На плану аргументације уочене су различите врсте ad rem и ad hominem аргумената. Међу жанровима уочава се континуум од критичких ка полемичким типовима.

The subject of this dissertation is linguistic and stylistic features of the critical-polemical discourse in the contemporary Serbian language based on the material of philological texts. The analysis was conducted on 175 texts - linguistic critics, debates and polemics published from 1950 to 2021 in Serbian scientific journals, weekly and daily newspapers. The aim of the paper is to examine the microstructural aspect (morphological, syntactic, lexical-semantic, phraseological and figurative features), types of argumentation, pragmatic aspect and macrostructural aspect (text structure and genre features) of this type of discourse. The analysis starts from the discourse-style approach as the initial one, within which the narrower approaches are further hierarchized: grammatical, lingustic stylistics and general stylistic approach; textual-linguistic and textual-stylistic approach; fuzzy-stylistic approach. The analysis shows that the critical-polemical discourse represents a type of public conflict discourse based on the reaction of one text to another, according to the principle of negative relationship. In the polemical exchange, four participants are distinguished: polemicist 1, polemicist 2, the editorial office as a mediator and a secondary recipient. The polemical exchange is based on the relationship between the word-trigger and the polemical reaction. The fundamental features of this discourse are the use of negation (syntactic, lexical, implicit) and opposite logical relations; also, phenomena such as polemical condition, polemical disjunction, polemical renaming, etc. are encountered. On the figurative level, figures of negation, euphemisms and dysphemisms stand out in particular. The use of linguistic and stylistic devices show the prominent expressive-emotional function of this discourse. On the level of argumentation, different types of ad rem and ad hominem arguments were observed. Among the genres, a continuum can be observed from critical to polemical types.