Аутопоетика и програмска поетика Емила Сиорана
Autopoetics and programmatic poetics of Emil Cioran Автпоэтика и программная поэтика Эмиля Чорана
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет ове докторске дисертације јесу аутопоетика и програмска поетика Емила Сиорана,
то јест поетички принципи о којима је писао у својим делима и којима је отворено разговарао
у интервјуима које је пристао да дâ. Кад је реч о методу, први корак била је теоријска
(ре)конструкција Сиоранове поетике полазећи од његове биографије и изабране приватне
кореспонденције, потом и од изабраних интервјуа који су са њиме обављени, а у којима је
говорио о својим поетичким принципима, не о свом стваралаштву као књижевном продукту.
Пошто је обављена анализа Сиоранове аутопоетике и програмске поетике, у дисертацији је
показано да се његови текстови могу интерпретирати и као наративи болести и као
аутобиографски списи. Из тога је произашла полазна претпоставка да је Сиоран, током дугог
живота, а почевши још од ране младости, патио од бројних здравствених проблема који су га
подстакли да живот и његову живљивост у континуитету доводи у питање, да промишља
смисао постојања, да контемплира о суициду и з...начају идеје тог чина, не самог чина. С тим у
вези, у дисертацији се полази од претпоставке да су обиље здравствених проблема и патња
коју су Сиорану узроковали углавном били мотивација да се бави књижевним стваралаштвом.
Циљ ове докторске дисертације јесте да, путем поступне анализе Сиоранове поетике,
аутопоетике, програмске поетике и тумачењем његовог стваралаштва кроз призму наратива
болести и аутобиографије, допринесемо разумевању његовог дела у целини, као значајног дела
у историји румунске и француске и светске књижевности, уопште, због инхерентне му густе
тематске и интердисциплинарне међусобне повезаности.
Резултати истраживања Сиорановог стваралаштва показали су да је стицање увида у
његову аутопоетику и програмску поетику теоријски и методолошки утабало стазу за друга
друштвено-хуманистичка, филозофска и филолошка истраживања његовог дела, јер његова
поетичка мисао тесно је повезана са темама о којима је писао током целог живота: смрт и
смртност, суицид, антинатализам, болест, религија и вера, светице, свеци и бог, мистика, криза
идентитета, национална (не)припадност, онтологија, еволуција, историја и сл.
The subject of this doctoral dissertation is Emil Cioran's autopoetics and programmatic poetics,
that is the poetic principles he wrote about in his works and which he openly discussed in certain
interviews that he had accepted to give. When it comes to the method, the first step was the theoretical
(re)construction of Cioran’s poetics, beginning with his biography and selected private
correspondence, then from a few interviews, during which he discussed the creative principles he
applied to writing, not about the literary product of such creativity. After performing the analysis of
Cioran’s autopoetics and programmatic poetics, it has been pointed out that his texts could be
interpreted as both illness narratives and autobiographical writings. From this came the initial
assumption that Cioran had, during the long life he had lived, continuously suffered from numerous
health problems that encouraged him to question life and vitality, to ask questions about suicide – the
importance of t...he idea of it, not the act itself etc. In this regard, it has been assumed that the abundance
of Cioran’s health problems and the suffering they’ve caused him had been his main motivation to
write. The aim of this doctoral dissertation was to contribute to the understanding of Cioran’s work,
as a significant one in the history of Romanian and French literature, as well as in the history of world
literature, starting from the analysis of his poetics, autopoetics, programmatic poetics and from the
interpretation of his work as both an illness narrative and an autobiography.
The results we’ve achieved via the research of Cioran’s creative process have proven that gaining
an insight into his autopoetics and programmatic poetics theoretically and methodologically paves the
way for the further study of his work in other social and humanistic sciences, especially in philosophy
and literary theory, because his autopoetics and programmatic poetics are intertwined with themes
such as death and dying, suicide, antinatalism, illness, religion and faith, saints and god, mysticism,
identity crisis, ontology, evolution, history etc.