Морфолошки и синтаксички балканизми у тимочко-лужничком говору (са освртом на шири балканословенски ареал)

Abstract

Предмет нашег истраживања представљају морфолошки и синтаксички балканизми у тимочко-лужничком говору – аналитичка деклинација, аналитичка компарација, постпозитивни члан, губљење инфинитива, балкaнски тип аналитичког футура и удвајање објекта, као и три појаве условљене балканским језичким утицајем – појачана употреба аориста и имперфекта, употреба кратког заменичког облика у посесивној функцији и специфичан редослед енклитика у реченици. Такође, наша дисертација обухвата и компаративну анализу свих поменутих балканистичких црта у другим језицима (и дијалектима) балканског језичког савеза, уз нарочити осврт на балканословенски ареал. У раду смо примењивали стандардне дијалектолошке методе ‒ прикупљање материјала на терену (у сва четири тимочко-лужничка говорна подтипа: белопаланачком, лужничком, пиротском и тимочком), транскрипцију сабране аудио-грађе, структурну анализу датих језичких црта (у конкретном случају ‒ балканизама) у говору информаната, као и упоредну анализу испитиваних појава на читавом балканском ареалу. Два основна циља наше дисертације су следећа: 1) да се помоћу структурне анализе сабраног материјала пруже што прецизнија и исцрпнија објашњења о начину функционисања и степену стабилности балканизама у тимочко-лужничком говору; 2) да се помоћу компаративне анализе на ширем балканском ареалу изнесу што обухватнији подаци о распрострањености балканизама у језицима/дијалектима балканског језичког савеза, о моделима њиховог поступног прелаза из једног говора у други, о могућим закономерним тенденцијама у начину њиховог функционисања, као и о постојаности граматичких варијација у њиховом исказивању. Резултати спроведених анализа показали су да балканистичке језичке црте представљају фундаментални део тимочко-лужничког граматичког система, да су оне у њему живо присутне и дубоко укорењене, као и да се, уколико се у обзир узме степен заступљености и стабилности балканизaма на ширем балканском ареалу, овај говор може сматрати високобалканизованим.

The subjects of this research are morphological and syntactic Balkanisms in Timok-Luznica dialect – analytical declension, analytical comparison, postpositive article, the loss of infinitive, analytical future tense forms characteristic of the Balkan languages, doubling of the object, as well as the three features which are under the influence of the Balkan languages – emphasized use of the aorist tense and the imperfect tense, use of a short pronoun form functioning as a possessive form and specific order of enclitics in a sentence. Also, the dissertation includes a comparative analysis of all the mentioned Balkanic features in other languages (and dialects) in the Balkan linguistic league (Balkan sprachbund), with special reference to the Balkan Slavic area. In this dissertation, the standard dialect-related methods have been applied – collecting corpus in the areas (in all four Timok-Luznica dialect subtypes, those spoken in Bela Palanka, Luznica, Pirot and Timok regions), transcription of the collected audio material, structural analysis of the given language features (in this particular case – Balkanisms) in the speech of informants, as well as a comparative analysis of the features in the entire Balkan area. Two main goals of the dissertation can be summed up as following: 1) giving precise and exhaustive explanations of the use of Balkanisms and the level of their stability in Timok-Luznica dialect by means of structural analysis of the collected corpus; 2) using comparative analysis in the wider Balkan area to present as comprehensive data as possible on the prevalence of Balkanisms in the languages/dialects of the Balkan linguistic league, on the models of their gradual transition from one language to another, on possible regularity tendencies in their functioning, and on persistence of grammatical variations in their expressions. The results of the carried out analyses have shown that the Balkan language features present a fundamental part of the Timok-Luznica grammar system, vividly present and deeply rooted in it. Taking into account the presence and stability of Balkanisms in the wider Balkan area, this dialect can be considered as highly balkanised.