Неурофизиолошки корелати семантичке обраде у перцепцији атипичних обољења

Abstract

Препознавање објеката и визуелна категоризација се у оквиру свакодневног искуства доживљавају као наизглед врло лаки задаци који се обављају изузетно брзо и без пуно промишљања. Претходна истраживања указују да ефекат типичности у знатној мери утиче на процес категоризације, при чему се типични представници неког концепта лакше и брже категоризују од атипичних. Предмет ове студије представља испитивање процеса класификације визуелно приказаних атипичних објеката, са циљем детаљнијег увида у утицај семантичке обраде. У те сврхе спроведена су три експеримента током којих су испитаницима снимани потенцијали у вези са догађајем (ERP). Користећи задатак именовања слика, истражено је на који начин се обрађују и класификују атипични објекти, док су на основу задатака диференцијације и верификације формирани P300 и N400 профили који су упоређени са профилом задатка именовања. Добијени резултати указују да, за разлику од претходних ERP истраживања атипичних објеката, у задатку именовања нису идентификоване P300 и N400 компоненте у временском опсегу и на локацијама обично навођеним у литератури. Међутим, значајне разлике између типичних и атипичних објеката су пронађене у оквиру неколико раних и средњих временских прозора који одговарају постериорном N1, централнoм P2, антериорном и постериорном N2 таласу. Такође, разлике су биле присутне и латерално у средњем временском опсегу, уз међусобно супротан образац разлика у зависности од хемисфере. ERP подаци сугеришу да диференцијација између типичних и атипичних објеката започиње врло рано, око 120 милисекунди након излагања стимулуса и завршава се оквирно око 500 милисекунди након излагања стимулуса. Анализа ERP компоненти указује да се процес класификације ослања на неки вид имплицитног додељивања ознака мете и стандардног стимулуса/дистрактора, при чему је удео процеса одозго на доле, односно семантичке обраде, сведен на најмању могућу меру довољну за успешно извршење задатка.

Object recognition and visual categorization are perceived as seemingly effortless tasks in everyday experience that are performed extremely quickly and without much thought. Previous research indicates that the typicality effect significantly affects the process of categorization, whereby typical members of a concept are easier and faster categorized than atypical ones. The subject of this study is an examination of the classification process of visually presented atypical objects, with the aim of a more detailed insight into semantic processing influence. For these purposes, three experiments were conducted during which event-related potentials (ERPs) were recorded. Atypical objects processing and classification was investigated using the picture naming task, while the differentiation and verification tasks were used to form P300 and N400 profiles that were compared with the naming task profile. In contrast to previous ERP studies of atypical objects, the picture naming task did not produce P300 and N400 components in the time range and locations usually reported in the literature. However, significant differences between typical and atypical objects were found within several early and mid-latency time windows corresponding to the posterior N1, central P2, anterior and posterior N2 waves. Differences were also present laterally in the mid-latency time range, consisting of opposite patterns of differences depending on the hemisphere. ERP data suggest that the differentiation between typical and atypical objects begins very early, about 120 milliseconds after stimulus presentation, and ends approximately 500 milliseconds after stimulus presentation. The analysis of ERP components indicates that the classification process relies on some kind of implicit label assignment of target and standard stimulus/distractor, whereby the amount of the top-down processes, ie semantic processing, is reduced to the smallest possible extent sufficient for the successful completion of the task.