Утицај примене хигијенских мера пре, у току и после муже крава на квалитет млека на породичним газдинствима

Abstract

Циљ докторске дисертације је био испитивање утицаја хигијенских мера пре, у току и после муже крава на квалитет млека на 127 породичних газдинстава у различитим регионима Србије. Утврђивање стања на фармама је вршено применом дефинисаног упитника са оценама од 1 до 5. Квалитет млека је испитан анализом садржаја протеина, масти, укупног броја микроорганизама и соматских ћелија вршених референтним методама. Након сагледавања стања дефинисане су препоруке за кориговање поступака на фармама, а обука фармера је вршена од стране саветодаваца. Оцена хигијенских аспеката и поступака на фарми и квалитет млека су испитивани током 6 месеци. Статистичка анализа резултата је вршена применом ANOVA, LSD i hi-квадрат теста, као и применом парцијалног ета квадрата. Карактеристике фарме су статистички значајно утицале на све хигијенске аспекте и квалитет млека. Пропусти у примени хигијенских мера и поступака значајно доприносе смањењу квалитета млека на породичним газдинствима. Едукација фармера и кориговање поступака на фармама доприноси побољшању хигијенских мера пре, током и након муже, а такође показује и позитиван ефекат на квалитет млека. Упитник за оцену хигијенских мера и поступака пре, у току и после муже крава на фармама, представља значајан резултат дисертације. Применом развијеног упитника и његовим систематским коришћењем могу се у значајној мери сагледати фактори и вршити корекције поступака који значајно утичу на квалитет млека.

The aim of the doctoral dissertation was to examine the impact of hygienic measures before, during and after milking of cows on milk quality at 127 family farms in different regions of Serbia. Determination of the situation on farms was performed using a defined questionnaire with grades from 1 to 5. The quality of milk was examined by analyzing the content of protein, fat, total number of microorganisms and somatic cells performed by reference methods. After reviewing the situation, recommendations for correcting the procedures on the farms were defined, and the training of farmers was carried out by advisors. The assessment of the hygienic aspects and procedures on the farm and the quality of the milk were examined during 6 months. Statistical analysis of the results was performed using ANOVA, LSD and chi-square test, as well as using partial eta squares. The characteristics of the farm had a statistically significant effect on all hygienic aspects and the quality of milk. Failures in the application of hygienic measures and procedures significantly contribute to the reduction of milk quality on family farms. Education of farmers and correction of procedures on farms contributes to the improvement of hygiene measures before, during and after milking, and also shows a positive effect on the quality of milk. The questionnaire for the assessment of hygienic measures and procedures before, during and after milking cows on farms is a significant result of the dissertation. By applying the developed questionnaire and its systematic use, factors can be significantly considered and corrections of procedures that significantly affect the quality of milk can be made.