Међузависност брендирања јавних предузећа и државе као дестинације

Abstract

У условима глобализације, свет је једно тржиште, што значи да уколико било која земља покуша да привуче туристе, инвеститоре, студенте, догађаје, истраживаче, путописце, талентоване људе и сл, или да пласира производе, услуге, политику, културу, идеје, то ће се примити с резервом уколико је репутација те земље негативна или историјским наслеђем оштећена на било који начин и обрнуто. Србија је као дестинација на путу на коме треба да убеди људе с другог краја света да занемаре ове поједностављене слике и почну да разумеју богату комплексност коју носи са собом. Узроци лоше репутације леже у неадекватном приступу читавој проблематици националног брендирања оличеног, пре свега, у изостанку јасне визије и стратегије. С тим у вези, унапређење националног бренда Србије треба посматрати као неизоставан, али и трајан процес који захтева рад изнутра. Брендирање Србије није само себи циљ, већ и сваког државног предузећа и институције у Србији, те представља стратегију њеног свеукупног развоја од кога ће највише користи имати управо њени грађани. Држава је та која треба да креира, промовише, штити и надгледа национални бренд, при чему се наглашава и чињеница да је ипак становништво земље главни носилац процеса брендирања, мотивисано стратешким утицајем јавног сектора. Само комплексне, свеобухватне, конзистентне и одрживе промене у понашању земље могу остварити утицај на њену репутацију.