Сврсисходност колективног остваривања ауторског права у информационом друштву

Abstract

Колективно остваривање ауторског права је витални део корпуса модерних ауторскоправних система. Без њега се остваривање, па и постојање ауторског права тешко може замислити. Упркос томе, у последње две деценије све се више поставља питање његове сврсисходности у данашњем добу информационог друштва. Предмет истраживања је управо подробнија анализа одређених аспеката интеракције система колективног остваривања ауторског права и нових прилика у информационом друштву. Анализом се жели постићи двоструки циљ: теоријски и практични. Теоријски циљ је да се одговори на следећа два питања: I Да ли је и под којим условима систем колективног остваривања ауторског права сврсисходан у савременом добу информационог друштва? II Који су могући сврсисходни правци даљег развоја система колективног остваривања ауторског права у информационом друштву? Практични циљ је да се покаже како добијени теоријски налази могу да се искористе у креирању и планирању националне политике развоја система колективног остваривања ауторског права у информационом друштву, и то на примеру Србије. Одговори на два теоријска питања и решење за практични задатак се, при томе, траже кроз призму конструкције друштвеног контекста, која је посебно детерминисана за потребе истраживања, тако да је чине спољашњи слој – четири групе друштвених фактора (технолошки, економски, културолошко-вредносни и политички) и унутрашњи слој – ауторско право. Спроведено истраживање је дало наредне одговоре. Колективно остваривање ауторског права је и даље сврсисходно у информационом друштву, будући да још увек постоји довољна друштвена потреба за његовим традиционалним улогама и оно те своје улоге може делотворно да извршава. Ипак, како би остало сврсисходно на дужи рок, колективно остваривање ауторског права мора да се развија, да се реформише. Могући сврсисходни правци даљег развоја система колективног остваривања ауторског права разликују се међу државама због разлика које постоје у њиховим локалним друштвеним контекстима. Они се крећу од привременог инсистирања на традиционалном устројству, преко умерене реформе (као најуниверзалније опције), до фундаменталне реформе колективног система. На основу тих теоријских налаза, напослетку су пружене и смернице за планирање политике даљег развојa система колективног остваривања ауторског права у Србији.

Collective management of copyright represents a vital segment of modern copyright systems. Without it, the management and even existence of copyright would be hard to imagine. Despite that, in the course of the last two decades, in the new surroundings of the information society, the question of the purpose/relevance of collective management of copyright has become prevalent. This research aims to provide detailed analysis of particular aspects of the interaction of the existing copyright collective management system and new circumstances in the information society. The analysis is twofold: theoretical and practical. The theoretical aim is meant to answer the following two questions: I Does the system of collective management of copyright have a purpose in the present-day information society and under what conditions? II What are the directions for the appropriate development of collective management of copyright in the information society? The practical aim refers to how the obtained theoretical findings could serve the goal of creating and planning of national policies for the further development of the copyright collective management system, having Serbia as an example. The answers to the two theoretical questions and the practical task are sought by relying on the construction of the social context, specifically made within this research, so that it consists of the outer layer – four groups of social factors (technological, economic, cultural and political) and the inner layer – the copyright law. The conducted research has provided the following answers. Collective management of copyright still has its purpose in the information society. The sufficient social need for the traditional functions of the copyright collective management system still exists. And those functions could be performed effectively by the system. Nevertheless, the copyright collective management system needs to be changed/reformed to remain relevant in the long term. Directions for the appropriate development/changes of the copyright collective management system differ among countries due to differences in their local social contexts. They range from insisting on the traditional system (at least in the short term), and moderate reform (as the most universal option) to fundamental reform. Finally, based on the acquired theoretical findings, guidelines for the planning of the copyright collective management policy in Serbia are provided.