Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941

Abstract

Резиме: Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованој држави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне, политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водиле много бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу. Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су под заједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповедних општина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су по први пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државним установама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода, остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатих вероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пуним плућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском, културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичког деловања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу и развоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближи и интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничке домовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чему туђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване и стручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлу Космета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међу ашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је талас револуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу. Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством, наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенског поретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи о ситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим, донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејски појединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првих банкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилне интересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински и косовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних у поменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничког слоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, па ће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавању непокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његово постављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединих јеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде и пласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште. Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима, усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалну каријеру градити у лекарским или апотекарским позивима. На Космету су постојале две јеврејске општине, чији је рад покривао и уређивао све сегменте друштвеног живота заједнице и штитио интересе колективитета. Статути општина одређивали су правила њиховог устројства и сфере надлежности. Изабране управе општина биле су задужене за доношење буџета, руковођење администрацијом, вршење преписке са другим јеврејским органима у земљи и државним институцијама, обезбеђивање свих духовних потреба, социјалну делатност и друге активности. Косметски Сефарди су били дубоко религиозни и строго привржени очувању традиције и обичаја својих предака, иако су се међу омладином назирали процеси вестернизације и еманципације и на том пољу. Водећи верски празници су редовно обележавани, а у свакодневној исхрани се стриктно водило рачуна о кашруту. Верском животу верника услуге су пружали многи локални и рабини ангажовани са стране, религијска служба одвијала се у синагогама, а сепулкрални ритуали на јеврејским гробљима. Ово је уједно био период када су косметски Јевреји најмасовније приступали секуларном образовању, а делимично друштвено ослобођење захватило је и женски свет, који је наилазио на све мање забране у отварању ка спољном окружењу. Жене су се ангажовале у раду локалних грађанских удружења, а поједине самостално одлучивале о брачном избору. Са препрекама и осудама унутар породице и заједнице су се суочавале онда када би се определиле за нејеврејског партнера, у чему се огледала њихова непотпуна самосталност и неједнак третман и положај у односу на јачи пол. Истовремено, жене су биле главни стожери, чувари и трансфери јеврејске традиције, обичаја и културног наслеђа, које су сходно родној улози баштиниле кроз читав животни циклус. Живот окренут ка спољној средини неминовно је водио ка овладавању државног и језика локалне средине, те су готово сви косметски Јевреји били полиглоте, које су уз матерњи и језике свога завичаја, владали и међународним језицима ученим у школским клупама. Употреба савремених медија и улазак у културно-забавне тековине своје епохе, отворио је врата све дубљем продирању српског језика у њихове животе, који ће озбиљно претити детронизацији матерњег језика у редовима младог нараштаја.