Венеција и трговци са османског Балкана: статус и услови пословања (16–18. век)

Abstract

Истраживања која су се до сада фокусирала на трговачке везе Венеције и Османског царства пружила су одговоре на питања везана за трговачке руте и балканске сировине које су најчешће биле у потражњи на венецијаснком тржишту. Међутим, ове студије нису указале на значај удела балканских трговаца у извожењу робе у Венецију и увозу занатских производа на осмаснки Балкан. Присуство трговаца са осмаснког Балкана забележено је током читавог периода од 16. до 18. века, а њихова активност бележена је и током венецијаснко-осмаснких ратних сукоба. Ради обавлјанја робне размене, трговци са османског Балкана морали су да поштују венецијанске трговачке законе, а непознавање језика им је отежавало комуникацију с венецијанским трговцима и испуњење свих других обавеза које су имали на овом тржишту. Венецијанска република је, доносећи државне уредбе, тежила да премости препреке за њихово пословање у граду уз помоћ преводиоца и посредника у склапању трговачких уговора. Да су и сами утицали, или барем покушавали да подстичу на измене венецијаснких уредби у сопствену корист, доказују и њихове молебе и жалбе упућене представницима власти у Венецији. Осим тога, имали су право да спорове с венецијаснким трговцима решавају на трговачком суду, у складу с доступним валидним доказима. Анализирајући документа венецијанске управе на итлаијанском језику, покушали смо да, кроз реконструкцију статуса и услова пословања трговаца са османског Балкана у Венецији, објаснимо какве привилегије и ограничења су им ови закони доносили, где су ноћивали у граду, да ли су имали право на слободно кретање и учествовање у градском друштвеном животу, као и да ли су долазили у контакт с локалним становништвом које се није бавило трговином. Транспорт робе између балканских места и венецијанског тржишта одвијао се преко јадранских лука по правилима која су понекад трговцима доносила бројне изазове. У оваквим ситуацијама, трговци су се прилагођавали, захтевали боље услове или изналазили решења да своје послове у Венецији приведу крају. Потражња балканских производа на венецијанском тржишту од 16. до 18. века није увек била постојана, па су поједини трговци наилазили на потешкоће у продаји своје робе. Фокусирајући се на трговачку администрацију, као и на службена документа венецијанских канцеларија, тежили смо да скренемо пажњу на поједине карактеристике њиховог пословања у Венецији. Начин на који су се организовали, њихове финансијске могућности, пословни контакти и правни заступници умногоме говоре о активности трговаца са осмаснког Балкана у овом трговачком центру.

Istraživanja koja su se do sada fokusirala na trgovačke veze Venecije i Osmanskog carstva pružila su odgovore na pitanja vezana za trgovačke rute i balkanske sirovine koje su najčešće bile u potražnji na venecijasnkom tržištu. Međutim, ove studije nisu ukazale na značaj udela balkanskih trgovaca u izvoženju robe u Veneciju i uvozu zanatskih proizvoda na osmasnki Balkan. Prisustvo trgovaca sa osmasnkog Balkana zabeleženo je tokom čitavog perioda od 16. do 18. veka, a njihova aktivnost beležena je i tokom venecijasnko-osmasnkih ratnih sukoba. Radi obavljanja robne razmene, trgovci sa osmanskog Balkana morali su da poštuju venecijanske trgovačke zakone, a nepoznavanje jezika im je otežavalo komunikaciju s venecijanskim trgovcima i ispunjenje svih drugih obaveza koje su imali na ovom tržištu. Venecijanska republika je, donoseći državne uredbe, težila da premosti prepreke za njihovo poslovanje u gradu uz pomoć prevodioca i posrednika u sklapanju trgovačkih ugovora. Da su i sami uticali, ili barem pokušavali da podstiču na izmene venecijasnkih uredbi u sopstvenu korist, dokazuju i njihove molebe i žalbe upućene predstavnicima vlasti u Veneciji. Osim toga, imali su pravo da sporove s venecijasnkim trgovcima rešavaju na trgovačkom sudu, u skladu s dostupnim validnim dokazima. Analizirajući dokumenta venecijanske uprave na itlaijanskom jeziku, pokušali smo da, kroz rekonstrukciju statusa i uslova poslovanja trgovaca sa osmanskog Balkana u Veneciji, objasnimo kakve privilegije i ograničenja su im ovi zakoni donosili, gde su noćivali u gradu, da li su imali pravo na slobodno kretanje i učestvovanje u gradskom društvenom životu, kao i da li su dolazili u kontakt s lokalnim stanovništvom koje se nije bavilo trgovinom. Transport robe između balkanskih mesta i venecijanskog tržišta odvijao se preko jadranskih luka po pravilima koja su ponekad trgovcima donosila brojne izazove. U ovakvim situacijama, trgovci su se prilagođavali, zahtevali bolje uslove ili iznalazili rešenja da svoje poslove u Veneciji privedu kraju. Potražnja balkanskih proizvoda na venecijanskom tržištu od 16. do 18. veka nije uvek bila postojana, pa su pojedini trgovci nailazili na poteškoće u prodaji svoje robe. Fokusirajući se na trgovačku administraciju, kao i na službena dokumenta venecijanskih kancelarija, težili smo da skrenemo pažnju na pojedine karakteristike njihovog poslovanja u Veneciji. Način na koji su se organizovali, njihove finansijske mogućnosti, poslovni kontakti i pravni zastupnici umnogome govore o aktivnosti trgovaca sa osmasnkog Balkana u ovom trgovačkom centru.