Правно - економски аспекти борбе против корупције-међународна искуства са могућношћу примене у Србији

Abstract

У оквиру антикорупционе борбе, посебан значај има интеграција Србије у систем међународне сарадње у овој области. Проблематика борбе против корупције је саставни део дијалога са Саветом Европе, Уједињеним нацијама и другим међународним форумима и организацијама. Међутим, без обзира на све активнију сарадњу Србије са међународним институцијама профилисаним за борбу против корупције, ситуација у самој Србији је и даље по овом питању лоша, о чему сведочи стабилно ниско место Србије у различитим рејтинзима распрострањености корупције, публикованим у међународним невладиним организацијама. Све наведено определило је неопходност истраживања међународне праксе антикорупционог деловања, могућности примене њених елемената у Србији и разраде адаптираних механизама борбе против корупције према домаћим условима, што је предмет ове докторске дисертације. Циљеви докторске дисертације одређени су квалитетом и нивоом научног сазнања који се жели постићи и могућношћу примене резултата истраживања у науци и пракси. Сходно томе, овим истраживањем се тежи добијању валидних и научно верификованих теоријских и емпиријских сазнања о корупцији у Републици Србији, те о компаративним искуствима у тој области. Основни научни циљ овог истраживања јесте теоријско правно и економско систематизовање савремених сазнања о корупцији, односно указивање на значај квалитетног правног и економског оквира и претпоставки за борбу против корупције, те истраживање међународног искуства антикорупционе делатности, оцена његове примене у српским условима и одређивање услова разраде ефективних механизама борбе са корупцијом. Апликативни циљеви истраживања огледаће се у могућности коришћења резултата истраживања за побољшање антикорупционе делатности, осавремењавање рада специјализованих државних институција у овој области, као и у унапређењу законодавства и ефикасности државе у изградњи адекватног система борбе против корупције. Хипотезе које су постављене на почетку истраживања, доказане су: Општа хипотеза Х0 Однос перцепције корупције у корелацији је са перцепцијом поверења у институције Помоћне хипотезе Х1 Рад полиције, судства, тужилаштва и медија у делу контроле и кажњивости директно утиче на ниво корупције у друштву. Х2 Постоји корелација између перцепције и стварног степена и обима корупције. Х3 Иновативност, партиципативност и трансфер знања директно пропорционално утичу на спровођење борбе против корупције. Методологија истраживања одабрана је за изучавање утицаја корупције на ефективност делатности државних института, фактора који утичу на формирање и развој корупционих процеса, анализу економских приступа моделирању и прогнозирању корупционих процеса. На основу емпиријског истраживања корупције као облика организованог криминалитета установљено је зашто је број осуђених лица мањи у односу на број оптужених, која су то кривична дела корупције најчешћа, те у ком сектору су најзаступљенија. Ови закључци су омогућилу да се креирају одређени модели и стратегије за превенцију, а такође и смањење броја ових кривичних дела. Отварају се и нова подручја истраживања: Експерименти у лабораторији и на терену могли би да расветле механизме понашања који доводе до пристрасности приликом перцепције корупције; Ако Транспаренци Интернатионал настави са прикупљањем података за Глобални барометар корупције наредних година, анализа псеудо-панела могла би да понуди нови увид у систематске факторе који доводе до пристрасности у перцепцији корупције. Предложен је модел Антикоруптивни систем управљања знањем који би изградио способност да се открије и премости јаз између постојећег и потребног знања, те да се на тај начин недостајућа знања стекну и ставе у функцију.