Паронимија у савременом српском језику

Abstract

Предмет рада докторске дисертације јесте однос паронимије међу суфиксираним заједничким именицама, а неки од главних циљева јесу: 1) покретање системског истраживања паронимије као најзапостављенијег и најмаргинализованијег парадигматског лексичког односа, који у другим срединама, посебно у Русији, већ дуго привлачи пажњу како лексиколога, тако и стилистичара, нормативиста и методичара; 2) издвајање прецизнијих критеријума и лингвистичких параметара за идентификовање паронима и долажење до прецизније и комплетније дефиниције паронимије од оних које се могу срести у релевантној литератури; 3) долажење до одговора на бројна питања која се у вези са паронимијом постављају, попут онога да ли је паронимија системска појава или не, да ли се пароними јављају искључиво у паровима, односно да ли је увек реч о бинарној релацији, да ли замена једног паронима другим обавезно доводи до грешке, какав је однос између паронима и истокоренских синонима и како повући јаснију границу између ова два односа, како полисемија утиче на однос између паронима и сл.; 4) представљање шире слике промена које су се у лексичком систему, као најдинамичнијем и изменама најподложнијем језичком подсистему, десиле од средине прошлог века до данас; 5) различите творбене и семантичке класификације паронима; 6) осветљавање односа између паронима и норме, као и приступа паронимима у наставном процесу и начина њихове обраде у дескриптивним речницима савременог српског језика; 7) указивање на могућност израде специјализованог речника паронима. Као главни извор грађе коришћен је шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске, док су сви остали речници служили као допунски извори. Приликом анализе грађе користили смо се различитим лингвистичким методама, пре свега дескриптивном методом, ради што ширег и свеобухватнијег описа ексцерпиране грађе, као и компоненцијалном анализом, која је веома погодна за анализу именица са конкретним значењем и издвајање семантичких компонената по којима се лексеме у односу паронимије разликују. Поред тога, у раду смо се служили и методом корпусне лингвистике како бисмо на основу контекста у којима се испитиване лексичке јединице јављају донели закључке о њиховом актуелном статусу у лексичком систему савременог српског језика, док смо на одговарајућим местима примењивали и статистичке методе. Кроз анализу 2.099 лексема које су се нашле у главном делу истраживања дошли смо до многих важних и занимљивих закључака у вези са паронимима и њиховим местом у лексичком систему. Наиме, у раду смо показали да се пароними налазе између синонима, са једне, и творбено повезаних лексема, са друге стране, при чему се, уз уважавање утицаја полисемије, може говорити о синопаронимима, паросинонимима, потпуним и непотпуним паронимима. Лексеме из категорије потпуних паронима даље смо поделили на примарне и секундарне (индуковане), у зависности од тога да ли однос паронимије бележи и Шестотомник или је до њега дошло процесом десинонимизације, као и на контактне и дистантне, у зависности од степена семантичке блискости. Када се у обзир не узимају целокупне значењске структуре лексема, може се говорити о правим и неправим паронимима. Значења паронима су у овом раду анализирана и из угла компоненцијалне анализе, при чему један од важнијих закључака јесте да се код великог броја лексема у односу паронимије разликује архисема, а да је у осталим случајевима обично реч о некој од сема нижег ранга која заједно са архисемом чини семантичко језгро, односно идентификатор. Што је разликовна сема перифернија, то су лексеме удаљеније од прототипичних паронима, а ближе синонимима. Када је реч о граматичким и категоријалним особеностима анализираних именичких паронима, један од важнијих закључака јесте да они не морају нужно бити истог рода, како се то у литератури обично наводи, али да у највећем броју случајева долази до поклапања по роду. Такође, показали смо и да се однос паронимије не мора остваривати искључиво кроз бинарне релације, већ и кроз лексеме устројене у низовима, премда паронимских парова има далеко више него низова. Поред тога, кроз анализу категоријалне припадности лексема, дошли смо до закључка да највећи број паронима означава особе, затим долазе називи за инструменте и на крају именице са месним значењем. Творбена анализа паронима је показала да паронимија јесте системска појава јер се одвија у оквиру деривационих гнезда као важних подсистема лексичког, а самим тим и језичког система генерално, а не насумично међу било којим лексичким јединицама, али да је посреди врло нерегуларна и непредвидива језичка појава. У оквиру поглавља издвојени су суфикси међу којима најчешће долази до стварања паронимијске релације: код домаћих форманата реч је о односу између суфикса -лац и -тељ, -ач и -лац, -ач и -тељ, ређе код других суфикса (попут -(н)ик, -(а)ц, -ар, -ич и сл.), док се код лексема страног порекла паронимија најчешће ствара када су позајмљенице творене формантима -(а)тор/-(и)тор и -ист(а). Посебна пажња у раду посвећена је и застарелим паронимима и паронимима- -неологизмима, кроз чију се анализу одлично виде бројне лексичке тенденције – од узмицања лексема домаћег порекла, прилива страних лексема, изумирања старих и појаве нових занимања и инструмената и сл. Завршна поглавља посвећена су паронимији у настави и паронимији из угла лексикографије, при чему су предложени конкретни модели за обраду паронима у наставном процесу и израду будућег речника паронима српског језика.

The doctoral thesis focuses on the paronymyc relations between suffixed common nouns. The main aims of the thesis are: 1) initiating the systematic research of paronymy as the most neglected and marginalized paradigmatic lexical relation, which has managed to attract attention not only of lexicologists, but also of stylistics, normativists and methodologists in other environments, especially in Russia; 2) distinguishing more precise criteria and linguistic parameters for identifying paronyms and obtaining a more precise and complete definition of paronymy than those existing in relevant scientific literature; 3) ascertaining the answers to numerous questions that are posed in relation to paronymy, such as whether paronymy is a systematic phenomenon or not, whether paronyms occur exclusively in pairs (i.e. whether they always occur in binary relations), whether interchanging one paronym for another necessarily leads to mistake, what kind of relation exists between paronyms and same-root synonyms and how to make a more apparent distinction between these two relations, how polysemy affects relations between paronyms and other; 4) representing a broader scope of the changes that have happened in the lexical system, a subsystem that is most dynamic and most exposed to changes, from the middle of last century until today; 5) composing different word-formation and semantic classifications of paronyms; 6) highlighting the relation between paronyms and the norm, as well as the approach to paronymy in the teaching process and manners of its processing in descriptive dictionaries of contemporary Serbian language; 7) indicating the possibility of compiling a specialized dictionary of paronyms. As the primary source of material, the author uses the six-volume Dictionary of Serbo- Croatian Literary Language by Matica Srpska, whereas all other dictionaries have served as additional sources. During the materials analysis, the author has used different linguistic methods. Primarily, the descriptive method has been used to describe the excerpted material comprehensively. Furthermore, the author has used componential analysis, which is highly suitable for analyzing nouns with a factual meaning and separating semantic components which differentiate lexemes in paronymyc relations. In addition, the thesis has included the method of corpus linguistics in order to establish the actual status of the examined lexical units within the lexical system of contemporary Serbian language, based on the context in which they appear. Finally, in some pertinent parts, statistical methods have been employed. Through analyzing 2099 lexemes, which have occurred in the central part of the research, we have drawn various significant conclusions related to paronyms and their place within the lexical system. Namely, the thesis indicates that paronyms are located between synonyms on the one hand and word-formation lexemes on the other hand. In the latter case, we can discuss synoparonyms, parosynonyms, complete and incomplete paronyms, while acknowledging the influence of polysemy. Lexemes from the category of complete paronyms have further been divided into primary and secondary (induced), depending on whether the relation of paronymy is noted by the six-volume Dictionary or it has occurred in the process of desynonymization, as well as into contact and distant, depending on the level of their semantic closeness. If we exclude cumulative semantic structures of lexemes, we can discuss proper and improper paronyms. Meanings of paronyms have been analyzed in this paper both from the perspective of componential analysis, which has led to one of the most critical conclusions: that, for a large number of lexemes in the relation of paronymy, the archisem is different, whereas in other cases, some of the sems of lower rank occur, which, together with archisem, form a semantic core, or an identifier. The more the differentiated sem is peripheral, the farther the lexemes are from prototypical paronyms and closer to synonyms. Concerning the grammatical and categorical traits of analyzed paronyms, one of the most important conclusions is that they do not have to be necessarily of the same gender, as the existing literature usually notes, but that the gender does match in the majority of cases. Moreover, the author demonstrates that the relation of paronymy does not have to be exclusively established through binary relations but can occur through sequenced lexemes, although there are far more paronymyc pairs than sequences. Moreover, through the analysis of category membership of lexemes, we have concluded that most paronyms denote persons, followed by the names of instruments, and finally, the nouns with spatial meaning. Word formation analysis of paronyms has demonstrated that paronymy is a systematic phenomenon because it transpires within derivational nests as significant subsystems of the lexical, and thus linguistic, system in general, and not randomly among any lexical units. Rather, it is a very irregular and unpredictable linguistic phenomenon. Within the chapters, we have distinguished suffixes in which the creation of paronymyc relations occurs most frequently: in Serbian formants, there appears the relation between suffixes -lac and -telj, -ač and -lac, - ač and -telj, and more rarely in other suffixes (such as -(n)ik, -(a)c, -ar, -ič and other), while in the lexemes of foreign origin paronymy is mainly created when loan words are made of formants -(a)tor/-(i)tor and -ist(a). Special attention in the thesis has been dedicated to archaic paronyms and paronymsneologisms. Through their analysis, we can perceive numerous lexical tendencies – from the lexical retrieval of Serbian lexemes, the input of foreign lexemes, the disappearance of old professions and instruments, and appearance of new ones, and other. The final chapters are dedicated to paronymy in teaching and paronymy from the perspective of lexicography, in which the author suggests particular models for approaching paronyms in the teaching process and compiling a future dictionary of paronyms in Serbian.