Time and Space in the Poetry of Bob Dylan

Abstract

The aim of this work is to investigate, analyze and describe the formation of time and space in the poems of Bob Dylan. The first part is aimed to determine the relation between the manner of representing time and space and the formal characteristics of individual poems. The understanding about temporal and spatial formation acquired in such a way offers a firm grounding for further interpretation that focuses on a variety of motifs and themes, and can, hopefully, aid in fathoming metaphorical and symbolic layers of meaning found in Dylan’s poetry. Bakhtin's theory of chronotope is taken as a theoretical foundation of this work. Bakhtin used chronotope to explain representation of time and space in novels, so the term was slightly widened in order to be made applicable for the analysis of poetry. Some inherent characteristics of poetic form, and especially that concerning poetry originally written for singing are underlined. Initially the analysis was focused on the forms of chronotope in individual poems grouped according to some common characteristics. After completing the analytic and interpretative task an attempt at attaining synthesis was made. Due to the scope of Dylan’s oeuvre and the relatively narrow selection of poems, but also because of diversity of procedures regarding the formation of time and space in Dylan’s poetry the synthesis was only partially achieved t avoid generalizations without basis in the analysis and interpretation.

Циљ овог рада је да истражи, анализира и опише начин формирања времена и простора у песмама Боба Дилана. Циљ првог дела је да утврди однос између начина представљања времена и простора и формалних одлика појединачних песама. Разумевање формирања времена и простора добијено на овaj начин може послужити као чврсто полазиште за даљу интерпретацију која узима у обзир различите теме и мотиве, и може помоћи приликом поимања дубљих метафоричних и симболчких слојева значења Диланових песама. За теоријско становиште узета је Бахтинова теорија хронотопа. Бахтин је хронотоп употребљавао како би објаснио просторне и временске одлике романа, те је овај појам нешто проширен како би се могао применити приликом анализе поезије. Подвучене су неке особености поетске форме, а поготову поезије изворно намењене певању. У раду се полазило од анализе појединачних песама које су груписане према заједничким формалним и садржинским одликама. После аналитичког и интерпретативног поступка, донекле је постигнута синтеза која описује опште облике хоронопа у анализираним песмама. Међутим, због обима Дилановог дела и релативно уског избора пеасам у оквиру овог рада, као и због разноврсноти самих поступака формирања времена и простора запажених у Дилановим песмама, оставена сиунтеза је само делимична да би се избегло уопштавање које нама упоришта у анализи и интерпретацији.