Модел организације и управљања школским спортом Србије и могућност унапређења

Abstract

Управљање и менаџмент у друштвеним делатностима, односно у образовним и спортским организацијама, последњих деценија све се више изучава као проблем великог броја истраживања, како би се унапредило њихово функционисање. Разлог и основни циљ за истраживање теме „Модел организације и управљања школским спортом Србије и могућност унапређења“ је да се утврде фактори повећања ефикасности система, чији би резултат био већи обухват деце која се баве спортом и позитиван утицај на њихов интегрални развој. За истраживање овако комплексног проблема, дата је квалитативна теоријска основа, а затим је приступљено квантитативном истраживању модела организације и управљања школским спортом Србије, који је упоређен са моделима школског спорта у земљама окружења. Како би се установили елементи унутрашње организације урађено је и емпиријско истраживање мишљења, предлога и ставова носилаца активности школског спорта Србије. Предмет истраживања су активни фактори организационе структуре и управљање системом школског спорта Србије и земаља окружења, како би се користила позитивна искуства оних које су чланице Европске уније (Хрватска и Словенија) и оних које су, као и Србија, у транзицији (Црна Гора и Босна и Херцеговина). Упоређено је седам критеријума испитиваних модела: документи као основа модела школског спорта, место школског спорта у организационо-управљачкој структури спорта одређене земље, организација, управљање и начин финансирања школског спорта, систем школских спортских такмичења, програми школских спортских такмичења, посебни програми и такмичења ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, пројекти Савеза за школски спорт (или организације која се бави управљањем школског спорта) у одговарајућој земљи и разгранатост система и учешће ученика у школским спортским програмима. Основни циљ истраживања је био да се утврди који активни фактори школског спорта из других модела могу бити имплементирани у систем школског спорта Србије како би се подигли његов укупни квалитет и ефикасност. Циљ је био и да се анализирају и упореде исти параметри у Србији и у четири земље окружења и на тај начин уради бенчмаркинг најбоље праксе у управљању. Пошло се од Генералне хипотезе да је модел организације и управљања школским спортом Србије могуће унапредити применом позитивних искустава из модела школског спорта земаља окружења и искустава актера (носилаца активности) школског спорта Србије. Формулисане су помоћне хипотезе: H1 - постоје разлике између модела школскoг спортa Србије и модела земаља окружења које утичу на квалитет њихове организације и управљања; H2 - општа документа из система спорта и посебна документа којима се уређују организација и управљање школским спортом у Србији, могу бити унапређени на основу регулатива из докумената земаља окружења и H3 – оцене, мишљења и предлози носилаца активности могу унапредити елементе модела организације и управљања школским спортом Србије. Узорак посматраних система у школском спорту, обухватио је пет актуелних система школског спорта: Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Узорак испитаника који чине носиоци активности школског спорта у Србији су: професори физичког васпитања (n = 188); координатори округа (n = 23); лица ангажована у стручној служби савеза (n = 4) и Генерални секретар Савеза за школски спорт Србије (n=1). Конструисани су упитници са питањима отвореног и затвореног типа. Примењен је већи број квалитативних и квантитативних метода: научна дескрипција, студија случајева, моделовање, класификација са системским груписањем испитиваних елемената, компаративна анализа, анализа садржаја званичних докумената, као и анализа праксе испитиваног модела школског спорта у Србији. Подаци су обрађени помоћу програма SPSS и осталог скупа статистичких метода (дескриптивна статистика, корелациона анализа - Спирманов коефицијент корелације, стандардни статистички поступак тестирања хипотеза, затим немпараметраски тестови: Ман‒Витнијев тест, Крускал – Волисов и χ2 тест). Статистичка значајност разлика је утврђивана са прагом: p<0,05. Анализом, класификацијом са системским груписањем испитиваних елемената, као и компаративном анализом истих и сродних елемената из испитиваних система школског спорта и елементима менаџмента на којима се заснивају, закључено је да постоје разлике између модела школскoг спортa Србије и модела земаља окружења које утичу на квалитет њихове организације и управљања, чиме се прихвата прва хипотеза H1. На основу анализе докумената Србије и земаља окружења може се закључити да регулативе из Хрватске и посебно Словеније, могу унапредити општа документа из система спорта и посебна документа којима се уређују организација и управљање школским спортом Србије. Тиме се потврђује (прихвата) H2. Резултат унапређених докумената, која би била основ јединственог система управљања могао би да буде фактор повећања квалитета и још већег пораста учешћа деце у школском спорту Србије. Оцене, мишљења и предлози носилаца активности школског спорта Србије, показали су да је већа посвећеност наставника и координатора утицала на повећано учешће ученика. То је резултовало повећаним квалитетом активности ученика с аспекта њихове бројности, што и јесте првенствени циљ укупних напора који се улажу у афирмацију школског спорта. На тај начин доприноси се сагледавању чињенице да се на основу података које су пружили носиоци активности могу унапредити елементи модела организације и управљања школским спортом Србије, чиме се прихвата помоћна хипотеза H3. На основу укупних резултата истраживања и прихватања помоћних хипотеза прихваћена је и Генерална хипотеза „Модел организације и управљања школским спортом Србије могуће је унапредити применом позитивних искустава из модела школског спорта земаља окружења и искустава актера (носилаца активности) школског спорта Србије. Извршене анализе и закључци указују на то да је потребно усмерити пажњу на улогу образовно-васпитног система Србије у појачаној физичкој и спортској активности ученика, која се у значајној мери може постићи њиховим учешћем у добро организованом систему школског спорта. Уколико би се то остварило био би испуњен и значајан друштвени циљ овог истраживања. Иновације у управљању системом и људским ресурсима може подићи квалитет школског спорта у Србији, који се оцењују, са једне стране бројем учесника у појединим спортским гранама и дисциплинама а са друге стране разгранатошћу система. Иако постоје добре основе организације школског спорта у Србији, има простора за његово усавршавање и с аспекта ефикаснијег управљања.