Институционални механизми Европске Уније у сузбијању организованог криминала и обавезе Републике Србије у процесу придруживања

Abstract

Крајем прошлог века концепт организованог криминала је на простору Европске уније задобио је потпуни политички и научни легитимитет. На наведено указује чињеница да је већина домаћих европских влада као и готово све велике међународне организације донеле одређене ад хоц законе, конвенције и планови који се посебно баве организованим криминалом. Укупна политика ЕУ о организованом криминалу развијала из помало нејасногодноса коју државе чланице деле о потенцијалном утицају организованог криминала на унутрашње тржиште ЕУ, да би у међувремену постала свеобухватан и кохерентан скуп законских, институционалних, оперативних и техничких мера за које државе чланице и институције ЕУ имају заједничку одговорност, не само у дефинисању таквих мера већ и у њиховом спровођењу. Своју политику сузбијања организованог криминала ЕУ је водила у контексту најважнијијих вредности, „слободе, безбедности и правде“, и углавном се односила на институционализацију сарадње у кривичној материји. Упоредо са наведеним учињен јенајзначајнији искорак у стварању правног оквира унутар којих државе чланице могу лако и ефикасно осигурати директну међусобну сарадњу у кривичним стварима на различите начине. Колико год било потребно да се правилно организује сарадња у кривичним стварима у циљу сузбијања различитих облика и случајева прекограничног организованог криминала у Европској унији, сигурно је побољшана правосудна сарадња није довољно за ефикасну контролу ове врсте криминала. С друге стране, не треба заборавити да Европска унија у сузбијању организованог криминала учествује и у изради међународних докумената, као и кроз хармонизацију законодавства унутар Уније. Хармонизација законодавства је од посебног значаја јер представља одраз потребе за усклађивање и приближавање националног законодавства у циљу већег степена ефикасности. С тим у вези приступ Европске уније се првенствено огледа кроз дефинисање стандарда у облику конвенција, резолуција, препорука и других документа као и кроз праћење њихове имплементације у национално законодавство. Са аспекта нормативног оквира по питању организованог криминала најзаначајнији је део који обухвата тематику прања новца, кријумчарење наркотика, високотехнолошки криминал и трговину људима. Поред наведеног, утицај Европске уније се остварује и кроз различите облике повезивања у оквиру институција које су по својој природе наднационалног карактера али које омогућавају учешће држава чланица у заједничкој борби против организованог криминала. То је од посебне важности јер предметни облик криминала захтева међународну реакцију у циљу ефикаснијег сузбијања. Погрешно би било посматрати нормативну и институционалну реакцију на организовани криминалу као непроменљиве вредности. Наиме стално прилагођавање организованог криминала новонасталим друштвеним околностима и ефикасност међудржавне сарадње утиче на иновирање нормативног и институционалног оквира Европске уније. Као што је то случај са државама чланицама Европске уније, и Република Србија је суочена са израженом претњом организованог криминала. Продужени период транзиције, уз последице економских санкција, урушених друштвених вредности и оружаних сукоба у непосредном окружењу 90-их година ХХ века, допринели су појачаном испољавању и етаблирању организованог криминала на простору Републике Србије. С друге стране, недостатак политичке воље, те одсуство нормативног и организационог аспекта супротстављању организованом криминалу, обележили су крај прошлог века на нашем простору. Безбедносни изазов који представља организовани криминал и спољнополитичко опредељење Србије за чланство у Европској унији, утицали су на започињање усклађивања националног законодавства са правом ЕУ. У оквиру процеса европских интеграција, Република Србија је прихватила бројне међународне обавезе што је, између осталог, за

4

последицу имало и усклађивање националног законодавства, као и доношење одговарајућих стратегија које су се на посредан или директан начин односиле на проблематику организованог криминала. Поред тога, хармонизација законодавства у ЕУ захтева и изградњу адекватних институција задужених за сузбијање организованог криминала. Од Републике Србије се, као државе кандидата за чланство у Унији, очекује стално унапређење националног законодавног и административног оквира, као и развијање свеобухватног стратешког прегледа организованог криминала у земљи. Поред развоја и усклађивања нормативног оквира, неопходно је јачање националних оперативних капацитета који морају бити усклађени са постојећим европским стандардима као што су заштита података, стандарди људских права и слично. Oд Републике Србије сe очекује да успостави адекватне оперативне капацитете, да ојача људске ресурсе и да реализује оперативне споразуме са надлежним органима и институцијама ЕУ у борби против организованог криминала. Паралелно са наведеним, у Србији се развијају и мере за унапређење борбе против прања новца и финансијског криминала као сегмента активности организованог криминал. И у овом сегменту Република Србија имплементира препоруке међународних и европских институција, усклађује национални правни оквир, као и статегијски приступ у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма