Литургијско-историјска анализа култова Срба светитеља у Карловачкој митрополији XVIII века

Abstract

Култ сваког светитеља чини његова литургијска основа која је дубоко прожета и обележена конкретним историјским околностима у различитим епохама. Стога светитељски култ представља сложен феномен чија анализа не само да захтева истраживање и рашчитавање богослужбених књига, него подразумева и директан увид у црквено-политичку стварност у којој култ настаје и развија се. Изучавање култова српских светитеља на територији Карловачке митрополије почиње анализом историјских и богослужбених околности које су везане за Велику сеобу 1690. године. Ти догађаји пресудно су утицали на популаризацију култова, њихову ревитализацију и њихово постављање у нову богослужбену и идентитетску позицију. Литургијско празновање Срба светитеља и њихова историјска улога ће у новонасталим околностима бити предмет интересовања не само римокатоличких историчара и конфесионалних полемичара, него и националне историографије XVIII столећа где ће, зависно од позиције аутора, бити приказан значај српских светих. У општем контексту епохе врло важну улогу заузима и друштвено-политичка рецепција светитељских култова, где су култови препознати не само као носиоци славне прошлости него и као нови стубови око којих ће се формирати верско и политичко саморазумевање нашег народа, али и његово препознавање од стране Хабзбуршког двора. Управљање култовима националних светитеља Двор је видео као важан део државничког програма. Контролом култа контролисао се идентитетски простор који је потенцијално угрожавао хабзбуршки концепт империје као наднационалног царства. Самим тим, култови српских светих представљали су препреку за идентитетску асимилацију Срба у Хабзбуршкој монархији. Присуство моштију српских светитеља на блиском простору, најпре у Сентандреји а потом и на Фрушкој Гори, формирало је нову сакралну топографију која је потом утицајно обликовала и јеротопију манастирских храмова и утицала на ново разумевање богослужбеног простора. Поред већ потврђених култова српских светитеља, анализирана су и два локална култа, култ Светог Рафаила Банатског Хиландарца и култ патријарха Арсенија III Чарнојевића. С обзиром на то да су досадашњи истраживачки резултати указали на тезу о могућој канонизацији патријарха Арсенија 1721. године, ово питање је још једном детаљно размотрено у светлу сачуваних извора и постојеће литературе, да би се дошло дошло до одговора који се могу проверити чињеницама. Поред бурних историјских дешавања, прва половина XVIII столећа обележена је и умножавањем помена српских светитеља у богослужбеним књигама. Стога смо анализирали и међусобно упоредили малобројне литургичке изворе из тог периода, придружујући им важне дисциплинарне одредбе и државна и црквена указања која се тичу правилног разумевања и светковања празника. За разлику од Цркве, Хабзбуршка монархија је празнике посматрала искључиво у распореду радних и нерадних дана. Сматрала их је саставним делом програма своје конфесионалне политике, те је на томе темељила своје право да интервенише по питању њиховог броја и статуса током друге половине XVIII века. Празници српских светих заузимали су истакнуто место у верско-националном програму нашег народа, те су самим тим били предмет државних реформи које су својим исходима обликовале садржај православног месецослова. Њихово присуство у месецословима разматрано је у више државних одлука, што је напослетку утицало и на промену њиховог празничног статуса. Све промене у статусу и разумевању празника приказане су кроз анализу спроведену у раду. 2 За празнике српских светих у XVIII столећу везује се и појава Опште стихире српским светитељима митрополита Јована Георгијевића, али и питање појаве заједничког празника Сабора српских светитеља. С потоњим је у вези и питање заветног или провинцијалног прослављања ових светих. Све ове теме у појединачном сагледавању и међусобном пресеку дају сложену слику међусобних односа Карловачке митрополије и државничког програма Хабзбуршке монархије. Централну тему везану за култове српских светих у XVIII столећу чини појава првог штампаног србљака под насловом 1761. године. Да би се анализирао феномен србљака, његов настанак и развој, истражен је шири богослужбени контекст празника српских светитеља и њихова присутност и позиционирање у литургијској години према рукописним и старим штампаним богослужбеним књигама. Настанак и уобличавање србљака као посебног богослужбеног зборника најпре су приказани кроз анализу појединачних рукописа од XV до XVIII века. Њиховим међусобним поређењем сагледан је и описан је феномен рукописних србљака, реконструисан је њихов континуитет и приказан њихов садржај. Поређење рукописних србљака и штампаних издања XVIII столећа подразумевало је и разматрање евентуалних рукописних предложака или узора на основу којих је настао први штампани србљак. Релевантност наших истраживања огледа се у целовитијем изучавању и анализирању сложених богословско-историјских околности које су на непосредан начин уобличавале прослављања српских светитеља у XVIII веку.

The cult of every saint is consisted by his liturgical basic that is deeply rooted and marked with concrete historical circumstances in different epoch. Consequently, the Saints cult represents a complex phenomenon whose analysis demands not just a research and rereading of liturgical books but also implies direct insight in church-political reality where cult originates and develops from. Researching cults of Serbian Saints on the teritory of Metropolitanate of Karlovci begins with the analysis of historical and liturgical circumstances that are connected with The Great Migration 1690. These events are crucial for popularisation of the cults, their revitalisation and their placement in new liturgical and identity position. Liturgical celebration of Serbian Saints and their historical role in newly-formed circumstances will be the area of interest not only for Roman Catholic historians and confessional polemists, but also for national historiography of the 18th century. There lies, regarding the author's position, the importance of Serbian Saints. In general context of epoch a very important role is taken social-political reception of Saint cults where cults are recognized not just as bearers of the glory past, but also a new pillars around which would be formed religious and political self -understanding of our nation and its recognition by the Habsburg court. The court saw managing the cults of national saints as a significant part of the state program. Controling the cult meant that was controlled the identity space that was potentially threatening the Habsburg concept of realm as overnational empire. The cults of Serbian Saints represented the obstacle for identity assimilation of Serbs in Habsburg monarchy. Presence of the Holy relics of the Serbian Saints in close territory, first in Szentendre and then Fruska Gora, formed a new sacral topography that later shaped hirotopic of the monastery temples and influenced new understanding of liturgical space. Apart from already confirmed cults of Serbian Saints we also analysed two local cults, the cult of Saint Rafail of Banat and the cult of patriarch Arsenije III Carnojevic. Considering that the results of the conducted research so far indicated the thesis of possible canonization of patriarch Arsenije 1721, this question was once again considered in light of the preserved sources and existing literature so that we could find answers that could he verified with facts. Apart from the tumultuous historical events the first half of the 18th century was marked with multiplication feast of Serbian Saints of liturgical books. We also researched and mutually compared a few liturgical sources from that period joining them important disciplinary regulations and state and ecclesiastical laws that are regarded of correct understanding and celebrating feast days. Unlike Church, Habsburg Monarchy observed feast days entirely in the schedule of work days and holidays. Monarchy considered them a constituent part of the program of their confessional politics on which they grounded its right to intervene regarding their number and status during second part of 18th century. Feasts of Serbian Saints occupied prominent place in religiously-national program of our people and they were a part of national reforms which, with their outcomes, shaped content of liturgical calendar of the Orthodox Church. Their presence in the calendar was considered in more national resolutions that was after influenced on changing their festive status. All changes in the status and understanding of the feasts are presented in the results which are found in our work. Serbian Saints feasts in 18th century are linked with occurrence of General sticheron of Serbian Saint by metropolitan Jovan Georgijevic and also with a question of their testimonial or particular celebrating. All these subjects in individual consideration and mutual section gives a 4 complex picture of mutual relations between Metropolitanate of Karlovci and the national program of Habsburg Monarchy. The central theme dedicated to cults of Serbian Saints in 18th century appears in the first printed Srbljak with a title (Rules of prayer of Serbian Saints) in 1761. In order to analyse the phenomenon of Srbljak its occurrence and development, the following was researched wider liturgical context of the feasts of Serbian Saints and their presence and positioning in liturgical year according to manuscripts and old printed liturgical books. The occurrence and shaping of srbljaks as especial liturgical book wеre firstly presented through individual manuscript examples from 15th to 18th century. Through their comparison was perceived and was explored phenomenon of manuscripts srbljaks and was reconstructed their continuity and their content was shown. Comparing manuscripts of srbljaks and the printed editions of the 18th century were considered researching of eventual manuscripted templates or models which influenced the first printed Srbljak. The relevance of our research was based on more complete researched and the analysis of the complex liturgical-historical circumstances which, in a direct way, shaped celebrating Serbian Saints in 18th century.