Интерактивни приступ реализацији дечјег музичког стваралаштва у млађим разредима основне школе

Abstract

Испољавање музичког доживљаја, које се код ученика најспонтаније одвија у области стваралаштва, треба подстицати кроз све активности на часовима Музичке културе: певање песама, извођење бројалица и музичких игара, свирање на дечјим инструментима и слушање музике. Учесталост примене стваралаштва омогућава да се ученички стваралачки потенцијали у потпуности изразе, а укључивањем дечјег стваралаштва у остале активности ученици ће бити мотивисанији за стваралачки рад или импровизацију. Актуелност теме дечјег музичког стваралаштва, као наставне области предмета Музичка култура, у раду је сагледана са неколико аспеката: у контексту нових тенденција савременог образовања усмерених ка развоју креативног мишљења и креативног појединца, са становишта недовољно истраженог научног проблема и у односу на могућност примене интерактивног приступа, као једног од савремених модела наставе. У том смислу, теоријски оквир рада обухвата анализу програмских садржаја и захтева предмета Музичка култура, теорије развоја естетских, креативних и музичких способности ученика, теоријски осврт на специфичности дечјег музичког стваралаштва дефинисане са методичког и социолошког аспекта, концепцију интерактивне наставе и приказ досадашњих теоријских и емпиријских истраживања музичког стваралаштва. У циљу утврђивања ефеката примене интерактивног приступа реализацији дечјег музичког стваралаштва, спроведено је квазиекспериментално истраживање са нееквивалентном контролном групом. Узорком су обухваћена 182 ученика четвртог разреда (104 ученика експерименталне групе и 78 ученика нееквивалентне контролне групе) у две основне школе у Јагодини и 32 учитеља који раде у наведеним школама. Експериментални програм дизајниран је у складу са предметом истраживања, али и са програмским захтевима наставе, због чега су видови музичког стваралаштва прилагођени наставним јединицама у области извођења и слушања музике у постојећим оперативним плановима рада. Од истраживачких техника примењене су анкетирање, усмено тестирање, посматрање моделованих наставних часова (експериментална група) и анализа дечјих радова. У анализи прикупљених података и интерпретацији резултата истраживања примењена је дескриптивна метода и истраживачки поступак анализе садржаја. Коришћени су следећи инструменти: Анкетни упитник за учитеље (посебно конструисан за потребе истраживања), Протокол/табела за посматрање и евалуацију наставног часа применом поступка секвенцијалне анализе (секвенцијална анализа, Ивић, Пешикан и Антић, 2001, табела за евалуацију часа, Петровић, 2004), Литерарни текстови песама на које су ученици стварали мелодију на иницијалном и финалном мерењу (Паун и Камила, Гвида Тартаље), Листа за бодовање дечјих радова у области музичког стваралаштва (преузета и модификована Листа за бодовање дечјих литерарних/ликовних радова, Шефер, 2008). Након реализације експерименталног програма, применом секвенцијалне анализе сегмената часова на којима је заступљено дечје музичко стваралаштво, анализиране су активности ученика, а резултати указују на релевантност ученичких активности у односу на функцију секвенце, циљ часа и природу предмета. Резултати анкетирања учитеља о методичким аспектима дечјег музичког стваралаштва показују да учитељи у великој мери познају сложеност и особеност дечјег музичког стваралаштва и да су свесни своје улоге и одговорности за реализацију ове наставне области предмета, али и да у пракси примењују традиционални модел наставе, не прилагођавајући наведену област могућностима и потребама ученика. Кључне резултате истраживања представљају исходи експерименталног програма, односно постигнућа ученика у области дечјег музичког стваралаштва. Након анализе дечјих радова у експерименталној и нееквивалентној контролној групи, ради њиховог упоређивања и бодовања према унапред одређеним параметрима (ритам, мелодија, формално заокружење, акценти и општи утисак о раду), извршена је статистичка анализа података. Према тим налазима, остварена предност експерименталне групе у односу на нееквивалентну контролну статистички је значајна. На основу добијених квантитативних података, али и на основу квалитативне анализе појединачних музичких компоненти дечјих стваралачких радова, дошли смо до закључка да су боља постигнућа ученика експерименталне групе на финалном мерењу резултат примене интерактивног приступа реализацији дечјег музичког стваралаштва. Осим тога, квалитативном анализом установљено је да је оригиналност, у виду ретких и јединствених музичких решења, у већој мери заступљена у радовима експерименталне групе. У складу са тим, понављања музичких мотива и рефлексија познатих садржаја присутнији су у радовима ученика нееквивалентне контролне групе. Практични значај овог истраживања превасходно представља применљивост предложеног модела у наставној пракси. Истовремено, условљеност дизајнирања експерименталног програма актуелним програмским оквирима и смерницама, једно је од методолошких ограничења овог рада. У том смислу, педагошке импликације односе се на отвореност и флексибилност планирања стваралачких активности ученика у настави музичке културе, што би допринело развоју креативног мишљења, иновирању наставног процеса и отварању питања могућности и потребе проучавања дечјег музичког стваралаштва, као значајног научног проблема. Добијени резултати и закључци сугеришу даље правце истраживања усмерене ка проналажењу нових стратегија за учење и развој у стваралачком подручју.

Ispoljavanje muzičkog doživljaja, koje se kod učenika najspontanije odvija u oblasti stvaralaštva, treba podsticati kroz sve aktivnosti na časovima Muzičke kulture: pevanje pesama, izvođenje brojalica i muzičkih igara, sviranje na dečjim instrumentima i slušanje muzike. Učestalost primene stvaralaštva omogućava da se učenički stvaralački potencijali u potpunosti izraze, a uključivanjem dečjeg stvaralaštva u ostale aktivnosti učenici će biti motivisaniji za stvaralački rad ili improvizaciju. Aktuelnost teme dečjeg muzičkog stvaralaštva, kao nastavne oblasti predmeta Muzička kultura, u radu je sagledana sa nekoliko aspekata: u kontekstu novih tendencija savremenog obrazovanja usmerenih ka razvoju kreativnog mišljenja i kreativnog pojedinca, sa stanovišta nedovoljno istraženog naučnog problema i u odnosu na mogućnost primene interaktivnog pristupa, kao jednog od savremenih modela nastave. U tom smislu, teorijski okvir rada obuhvata analizu programskih sadržaja i zahteva predmeta Muzička kultura, teorije razvoja estetskih, kreativnih i muzičkih sposobnosti učenika, teorijski osvrt na specifičnosti dečjeg muzičkog stvaralaštva definisane sa metodičkog i sociološkog aspekta, koncepciju interaktivne nastave i prikaz dosadašnjih teorijskih i empirijskih istraživanja muzičkog stvaralaštva. U cilju utvrđivanja efekata primene interaktivnog pristupa realizaciji dečjeg muzičkog stvaralaštva, sprovedeno je kvazieksperimentalno istraživanje sa neekvivalentnom kontrolnom grupom. Uzorkom su obuhvaćena 182 učenika četvrtog razreda (104 učenika eksperimentalne grupe i 78 učenika neekvivalentne kontrolne grupe) u dve osnovne škole u Jagodini i 32 učitelja koji rade u navedenim školama. Eksperimentalni program dizajniran je u skladu sa predmetom istraživanja, ali i sa programskim zahtevima nastave, zbog čega su vidovi muzičkog stvaralaštva prilagođeni nastavnim jedinicama u oblasti izvođenja i slušanja muzike u postojećim operativnim planovima rada. Od istraživačkih tehnika primenjene su anketiranje, usmeno testiranje, posmatranje modelovanih nastavnih časova (eksperimentalna grupa) i analiza dečjih radova. U analizi prikupljenih podataka i interpretaciji rezultata istraživanja primenjena je deskriptivna metoda i istraživački postupak analize sadržaja. Korišćeni su sledeći instrumenti: Anketni upitnik za učitelje (posebno konstruisan za potrebe istraživanja), Protokol/tabela za posmatranje i evaluaciju nastavnog časa primenom postupka sekvencijalne analize (sekvencijalna analiza, Ivić, Pešikan i Antić, 2001, tabela za evaluaciju časa, Petrović, 2004), Literarni tekstovi pesama na koje su učenici stvarali melodiju na inicijalnom i finalnom merenju (Paun i Kamila, Gvida Tartalje), Lista za bodovanje dečjih radova u oblasti muzičkog stvaralaštva (preuzeta i modifikovana Lista za bodovanje dečjih literarnih/likovnih radova, Šefer, 2008). Nakon realizacije eksperimentalnog programa, primenom sekvencijalne analize segmenata časova na kojima je zastupljeno dečje muzičko stvaralaštvo, analizirane su aktivnosti učenika, a rezultati ukazuju na relevantnost učeničkih aktivnosti u odnosu na funkciju sekvence, cilj časa i prirodu predmeta. Rezultati anketiranja učitelja o metodičkim aspektima dečjeg muzičkog stvaralaštva pokazuju da učitelji u velikoj meri poznaju složenost i osobenost dečjeg muzičkog stvaralaštva i da su svesni svoje uloge i odgovornosti za realizaciju ove nastavne oblasti predmeta, ali i da u praksi primenjuju tradicionalni model nastave, ne prilagođavajući navedenu oblast mogućnostima i potrebama učenika. Ključne rezultate istraživanja predstavljaju ishodi eksperimentalnog programa, odnosno postignuća učenika u oblasti dečjeg muzičkog stvaralaštva. Nakon analize dečjih radova u eksperimentalnoj i neekvivalentnoj kontrolnoj grupi, radi njihovog upoređivanja i bodovanja prema unapred određenim parametrima (ritam, melodija, formalno zaokruženje, akcenti i opšti utisak o radu), izvršena je statistička analiza podataka. Prema tim nalazima, ostvarena prednost eksperimentalne grupe u odnosu na neekvivalentnu kontrolnu statistički je značajna. Na osnovu dobijenih kvantitativnih podataka, ali i na osnovu kvalitativne analize pojedinačnih muzičkih komponenti dečjih stvaralačkih radova, došli smo do zaključka da su bolja postignuća učenika eksperimentalne grupe na finalnom merenju rezultat primene interaktivnog pristupa realizaciji dečjeg muzičkog stvaralaštva. Osim toga, kvalitativnom analizom ustanovljeno je da je originalnost, u vidu retkih i jedinstvenih muzičkih rešenja, u većoj meri zastupljena u radovima eksperimentalne grupe. U skladu sa tim, ponavljanja muzičkih motiva i refleksija poznatih sadržaja prisutniji su u radovima učenika neekvivalentne kontrolne grupe. Praktični značaj ovog istraživanja prevashodno predstavlja primenljivost predloženog modela u nastavnoj praksi. Istovremeno, uslovljenost dizajniranja eksperimentalnog programa aktuelnim programskim okvirima i smernicama, jedno je od metodoloških ograničenja ovog rada. U tom smislu, pedagoške implikacije odnose se na otvorenost i fleksibilnost planiranja stvaralačkih aktivnosti učenika u nastavi muzičke kulture, što bi doprinelo razvoju kreativnog mišljenja, inoviranju nastavnog procesa i otvaranju pitanja mogućnosti i potrebe proučavanja dečjeg muzičkog stvaralaštva, kao značajnog naučnog problema. Dobijeni rezultati i zaključci sugerišu dalje pravce istraživanja usmerene ka pronalaženju novih strategija za učenje i razvoj u stvaralačkom području.