Пробабилистички кохерентизам и епистемички статус чулног сведочанства

Abstract

Предмет овог рада јесте критичка анализа два пробабилистичко- кохерентистичка модела у контексту чулног сведочанства. Прецизније, модели пробабилистичког кохерентизма истичу услов кондиционалне независности као неопходан ради процене сведочанстава с обзиром на њихову кохерентност и поузданост њихових извора. Међутим, када је реч о чулном сведочанству, овај услов делује као прејак. Извори чулног сведочанства су чула. Она нису независна. Чула могу интераговати међусобно (кросмодални ефекти), а такође су и под утицајем уверења (когнитивна пенетрација). На основу мањка актуалне независности чула у произвођењу чулног сведочанства, долазимо до закључка да чулна сведочанства нису кондиционално независна. Према томе, уколико се чврсто држимо услова кондиционалне независности, чулно сведочанство се налази ван домена примене модела. Два питања произилазе из овог закључка. Да ли то значи да чулно сведочанство представља нелегитимну врсту сведочанства из перспективе модела? Или је ипак проблем у моделима, у смислу да они сами нису ништа више до празне математичке конструкције? Наш утисак је да ова тензија може бити умањена интерпретацијом услова кондиционалне независности, па и самих модела у целини, као епистемолошких идеализација аналогним, на пример, Харди-Вајнберговом еквилибријуму. Харди- Вајнбергов еквилибријум представља једну важну идеализацију из области популационе генетике. Интерпретирањем модела пробабилистичког кохерентизма на овај начин, постижемо две ствари. Прво, епистемолошки значај самих модела није доведен у питање због тога што је њихов главни услов прејак у контексту чулног сведочанства. Модели, из овог угла, изгледају као врло занимљиве и значајне епистемолошко-математичке теорије. Они указују на везу између кохерентности и поузданости под условом кондиционалне независности. Друго, чулна сведочанства и даље могу бити кохерентистички процењена, иако нису стриктно кондиционално независна. Интерпретацијом модела као епистемолошких идеализација, сачувани су и модели и чулно сведочанство. Методологија којом смо се водили у овом истраживању је делом историографска, а делом филозофско-аналитичка. Истраживање делом црпи мотивацију за критичко анализирање модела пробабилистичког кохерентизма из његовог историјског развоја. Пробабилисти старије генерације, као што су Лоренс Бонжур и Кларенс Ирвинг Луис, конструисали су своје теорије имајући све време на уму чулно сведочанство. Са развојем савремених пробабилистичких модела кохеренције, ова специфична област стављена је у заграде. Уместо ње, усвојен је један апстрактан приступ, погодан за моделе који су претежно математичке конструкције. Он се огледа у конструисању сазнајних сценарија у којима су модели тестирани. Сазнајни сценарији су сводиви на свега неколико математичких тврдњи. Према томе, био нам је потребан један историографски приступ пробабилистичком кохерентизму, како бисмо поставили основно питање: да ли су модели пробабилистичког кохерентизма примењиви на чулно сведочанство? Ово питање може бити постављено у следећем облику: какав је статус чулног сведочанства из перспективе модела пробабилистичког кохерентизма? Долазимо до филозофско-аналитичког присупа. Рад је, највећим делом, фокусиран на анализу услова кондиционалне независности. Анализом овог услова желимо да одговоримо на следећа питања: 1) какав је смисао, то јест улога, услова кондиционалне независности у моделима, и 2) да ли су чулна сведочанства кондиционално независна? Услов кондиционалне независности јесте један математички принцип. Али, овај математички принцип има врло важну епистемолошку улогу. Његова улога је да учини кохерентност сведочанстава и поузданост њихових извора, релевантним сазнајним факторима. Кондиционална независност ће бити фокус првог дела рада у коме се бавимо анализом модела, то јест њиховог заједничког услова. У другом делу рада, анализираћемо овај услов с обзиром на одређене филозофске и научне теорије о перцепцији. Покушаћемо да покажемо да, у светлу тих позиција, кондиционална независност делује као прејака у контексту чулног сведочанства. Такође, битно је поменути да овај рад садржи и Додатак у коме ћемо приступити објашњењу неких важних математичких компоненти пробабилистичких модела кохеренције.

Subject of this paper is a critical analysis of two models of probabilistic coherence in the context of experiential testimony. More precisely, models of probabilistic coherentism maintain that the conditional independence is a necessary condition for the evaluation of testimony in terms of its coherence, and reliability of its sources. Nevertheless, in the context of experiential testimony, this condition seems too strong. Sources of experiential testimonies are senses. They are not independent. Senses can interact among themselves (crossmodal effects), and they are also under the influence of beliefs (cognitive penetration). Based on the lack of independence of the senses, we conclude that experiential testimonies are not conditionally independent. Therefore, if we accept this constraint, experiential testimony lays outside of the domain of models. Two questions arise in this moment. Does this mean that experiential testimony is an illegitimate sort of testimony, from the viewpoint of the models? Or is it, rather, that the models are themselves problematic, in the sense that they are nothing more than empty mathematical constructs? It seems to us that this tension can be relaxed by interpreting conditional independence, and the models themselves, as epistemological idealisations analogous to, for example, Hardy-Weinberg equilibrium. Hardy-Weinberg equilibrium is an important idealisation that belongs to population genetics. By interpreting the models of probabilistic coherence in this manner, we achieve two things. First, epistemological significance of models is not challenged just because their condition is too strong in the context of experiential testimony. Models, from this point of view, appear as very interesting and important epistemological and mathematical theories. Second, sense testimonies can still be evaluated based on their coherence, even if they are not conditionally independent. By interpreting models as epistemological idealisations, we retain both the models and the experiential testimony. Methodology utilized in this research is historiographical, philosophical and analytical. This research is, in part, motivated by the historical development of probabilistic coherentism. Probabilists of older generations, Laurence BonJure and Clarence Irwing Lewis, constructed their theories with experiential testimony in sight. With the development of contemporary probabilistic models of coherence, this specific field was bracketed. Abstract approach was adopted in its place, which is more appropriate for these mathematical constructions. This approach is reflected in the construction we call epistemic scenario, in which models are to be tested. Epistemic scenarios can be reduced to just a few mathematical constraints. Therefore, we needed a wider, historiographical approach to probabilistic coherentism, to justify and give sense to our main question, which is: are probabailistic models of coherence applicable to experiential testimony? Alternatively, the question can be asked in this way: what is the status of experiential testimony from the view point of the probabilistic coherence models? This brings us to the philosophical and analytical approach. This paper is, for the most part, focused on analyzing conditional independence. By analyzing this constraint we wish to answer these questions: 1) what is the role of conditional independence in the models? and 2) are sense testimonies conditionally independent? Conditional independence is a mathematical principle. Nonetheless, this mathematical principle has an important epistemological role. Its role is to make coherence of testimonies and the reliability of their sources relevant epistemic factors. This shall be the focus of the first part of this paper. In the second part we shall analyze this constraint with regards to certain philosophical and scientific insights about perception. We shall try to show, that in the light of these positions, conditional independence seems too strong in the context of experiential testimony. Moreover, it is important to note that this paper includes an Appendix in which we shall explain certain important mathematical components of probabilistic models of coherence.