Analiza koncentracije i porekla žive u kućnoj prašini – hemometrijski pristup

Abstract

Hemometrijskim metodama (deskriptivna statistika, korelaciona analiza, analiza glavnih komponenti, klaster analiza, slobodno-granajući dendogram klaster, veštačke neuronske mreže, analiza osetljivosti i metoda standardne ocene) analizrani su rezultati sprovedene ankete i rezultati analize sadržaja žive u kućnoj prašini i zemljištu okućnica na posmatranim lokacijama u Šidu. Rezultati ispitivanja koncentracije žive u kućnoj prašini ovim radom pokazuju da u kućnoj prašini mogu biti zastupljene različite koncentracije žive. Koncentracija žive u kućnoj prašini je veća od maksimalno dozvoljene koncentracije u kućnoj prašini, na osnovu konsultovane literature (Rasmussen i sar., 2001), jer u Republici Srbiji ne postoji pravni akt kojim je MDK za Hg u kućnoj prašini regulisana. Sadržaj žive u kućnoj prašini je mnogo veći od okolnog zemljišta. U zemljištu okućnice zastupljena je živa. Rezultati ispitivanja koncentracije kućne prašine i upoređivanje sa koncentracijama žive u zemljištu okućnice pokazuju da nije utvrđena statistički značajna korelacija između koncentracije žive u kućnoj prašini i dvorištu okućnice. Koncentracija žive u zemljištu nije veća od maksimalno dozvoljene koncentracije u zemljištu. Ne postoji pozitivna korelacija između sadržaja žive u kućnoj prašiniu odnosu na prisustvo električnih uređaja, starosti objekta, načina zagrevanja objekta, materiala gradnje objekta i blizine industrijske zone. Predloženi ANN model može da se primeni za predviđanje sadržaja Hg u kućnoj prašini, kao i sadržaja Hg u zemljištu okućnica, za širok opseg vrednosti ulaza (vrsta grejanja, starost objekta, upotrebljen građevinski materijali, primena električnih uređaja u domaćinstvu, broj ložišta, broj stanara, kućnih ljubimaca i pušača). Na osnovu analiziranih rezultata i dostupne literature zaključuje se da je potrebna veća kontrola zagađivanja životne sredine prouzrokovana živom, kontrola zagađenja usled prisustva toksina i teških metala, sa ciljem značajnije redukcije emisije žive i drugih zagađujućih materija u životnu sredinu. U Republici Srbiji potrebno je doneti pravni akt kojim bi se definisala MDK u kućnoj prašini.