ТАБУЛА СМАРАГДИНА (Tabula smaragdina) за мешовити хор, гудачки оркестар и електронику

Abstract

Докторски уметнички пројекат Табула смарагдина, резултат је истраживања херметичке мисли у уметности и њене пренесене симболике у стваралачком поступку. Дело Табула смарагдина у формалном смислу прати композиторе претходнике који су духовни израз налазили у формама попут ораторијума, псалма или кантате, истовремено на дискурзивном нивоу амблематично сажимајући основне алхемијске постулате и принципе. Полазно становиште ауторке представља став да је сваки појединачни стваралачки акт у онтолошком смислу истоветан алхемијском поступку – без обзира на то да ли уметник поседује свест о томе или не. Управо из овог разлога текст дела представљају упутства Хермеса Трисмегистуса, уклесана на оригиналној Смарагдној плочи. Поред смештања поменутог текста у форму ораторијума, иновацију представља и трансформација ове форме per se. Наиме, хор – симболизујући све алхемичаре који су делали кроз историју, а које као нека врста завета повезују Хермесова упутства у посвећењу тајни стварања – уједно представља и живог актера који својим покретом укупну поставку приближава перформансу, чиме је на делу и визуелна преокупација слушаоца који прати дело. Најзад, реч је о потпуно новом приступу стваралаштву, будући да ауторка употребу електронике у делу третира као варијабилни елемент – што у пракси значи да се у зависности од потреба и инспирације она може мењати и то у три смера. Електроника се, од стране самог аутора, мења у смислу боја и ефеката, прилагођено различитим извођењима (зависно од контекста), у смислу трајања (на означеним местима која дозвољавају ограничену временску екстензију), и на послетку, други аутори такође могу, по сопственом нахођењу, сами креирати електронски звук и додати га у основну партитуру хора и гудачког оркестра која је непроменљива. На тај начин омогућен је неограничен број верзија дате основне партитуре, како у укупном звуку, тако и у трајању, остављајући могућност ограниченог коауторства. Употребом отворене форме на примеру овог, назовимо га „open source“ музичког дела, ауторка указује на могућност да делу допусти да расте и мења се у будућем времену.

Doktorski umetnički projekat Tabula smaragdina, rezultat je istraživanja hermetičke misli u umetnosti i njene prenesene simbolike u stvaralačkom postupku. Delo Tabula smaragdina u formalnom smislu prati kompozitore prethodnike koji su duhovni izraz nalazili u formama poput oratorijuma, psalma ili kantate, istovremeno na diskurzivnom nivou amblematično sažimajući osnovne alhemijske postulate i principe. Polazno stanovište autorke predstavlja stav da je svaki pojedinačni stvaralački akt u ontološkom smislu istovetan alhemijskom postupku – bez obzira na to da li umetnik poseduje svest o tome ili ne. Upravo iz ovog razloga tekst dela predstavljaju uputstva Hermesa Trismegistusa, uklesana na originalnoj Smaragdnoj ploči. Pored smeštanja pomenutog teksta u formu oratorijuma, inovaciju predstavlja i transformacija ove forme per se. Naime, hor – simbolizujući sve alhemičare koji su delali kroz istoriju, a koje kao neka vrsta zaveta povezuju Hermesova uputstva u posvećenju tajni stvaranja – ujedno predstavlja i živog aktera koji svojim pokretom ukupnu postavku približava performansu, čime je na delu i vizuelna preokupacija slušaoca koji prati delo. Najzad, reč je o potpuno novom pristupu stvaralaštvu, budući da autorka upotrebu elektronike u delu tretira kao varijabilni element – što u praksi znači da se u zavisnosti od potreba i inspiracije ona može menjati i to u tri smera. Elektronika se, od strane samog autora, menja u smislu boja i efekata, prilagođeno različitim izvođenjima (zavisno od konteksta), u smislu trajanja (na označenim mestima koja dozvoljavaju ograničenu vremensku ekstenziju), i na posletku, drugi autori takođe mogu, po sopstvenom nahođenju, sami kreirati elektronski zvuk i dodati ga u osnovnu partituru hora i gudačkog orkestra koja je nepromenljiva. Na taj način omogućen je neograničen broj verzija date osnovne partiture, kako u ukupnom zvuku, tako i u trajanju, ostavljajući mogućnost ograničenog koautorstva. Upotrebom otvorene forme na primeru ovog, nazovimo ga „open source“ muzičkog dela, autorka ukazuje na mogućnost da delu dopusti da raste i menja se u budućem vremenu.

A Doctoral Art Project Tabula Smaragdina results from research of a hermetic thought in art and its figurative symbolism in a creative process. The composition Tabula Smaragdina in its formal sense follows its predecessors who would find their spiritual expression in forms such as an oratorio, psalm or cantata, at the same time embracing emblematically the basic alchemical postulates and principles at the discursive level. The starting point of view of the authoress is the opinion that every single individual act of creativity in its ontological sense is identical to an alchemical process – regardless of the artist being aware of it or not. For this very reason the text of Tabula Smaragdina consists of instructions given by Hermes Trismegistus on the original Emerald Tablet. Beside setting the above-mentioned text in the form of an oratorio, the transformation of this form per se also poses an innovation. Namely, the choir here symbolizes all alchemists operating throughout the history. They have been connected by Hermes' instructions, as a type of an oath, in the consecration of the mystery of creation. At the same time, the choir poses a living participant who, by using its movement, brings the whole piece closer to a performance, which results in a visual preoccupation of the listener of Tabula Smaragdina as well. Finally, the composition is a completely new approach to creatorship, since the authoress 7 treats the usage of electronic sound as a variable element – which in practice means that it, depending on the need and inspiration itself, can be changed, and what is more, in three different directions. The electronic sound can be, by the authoress herself, changed in terms of its timbre and effects, adjusting to various performances (depending on the given context), then in terms of its duration (in marked places which allow a limited temporal extension), and finally, other authors can, at their own discretion, create their own electronic sound and add it to the choir and string orchestra principal score which itself is unchangeable. Therefore, an unlimited number of versions of the given principal score are enabled, as regards the overall sound and as regards its duration, leaving a possibility of a limited co-authorship. By using an open form in this very piece, let’s name it an "open source" composition, the authoress indicates the possibility of allowing it to grow and change over the course of time.