Прогностички домети теорије секуритизације на примеру ескалације грађанског рата

Abstract

Основна идеја ове дисертације је да грађанским ратовима претходи специфична медијска кампања у оквиру које се обликују ставови циљаног сегмента јавног мњења тако да у што већој мери погодују остваривању агенде политичких актера који спроводе припреме за могући сукоб или су већ донели одлуку о иницирању оружане борбе. Из тога следи да осим уобичајених структуралних и других материјалних показатеља грађанског рата постоје и вербални индикатори који указују на намере супротстављених политичких актера и на тај начин обогаћују аналитичку представу о току сукоба. У оквиру теоријског дела дисертације представљен је аналитички модел ескалације грађанског рата чију окосницу чине кључни појмови теорије секуритизације. Теоријски приступ представника тзв. Копенхагенске школе изабран је због тога што представља погодан оквир за анализу дискурзивног процеса током којег друштвени феномени и актери добијају статус егзистенцијалне претње, на основу чега се јавно оправдава неопходност примене безбедносних мера. У том смислу, реторичке конструкције путем којих се супротстављене групе међусобно означавају као претње (тзв. секуритизујући потези) у овој дисертацији имају улогу кључног индикатора грађанског рата. У емпиријском делу дисертације представљене су три студије случаја у оквиру којих су са становишта изнетих теоријских претпоставки интерпретирани грађански ратови у Хрватској, Украјини и Абхазији. Искуствена грађа за све три студије прикупљена је помоћу аутоматизованих система за машинско кодирање података о политичким догађајима из штампаних и дигиталних медија, а у случају Хрватске генерисан је и засебан скуп података ручним кодирањем насловних страна два утицајна дневна листа (Вечерњи лист и Вечерње новости). На тај начин, омогућено је поређење мануелно и машински прикупљених података. Резултати студија случаја потврђују претпоставке о постојању јасно уочљивих вербалних индикатора грађанског конфликта у виду све експлицитнијих и учесталијих секуритизујућих потеза у анализираним новинским текстовима. Истовремено, упоредна анализа на примеру рата у Хрватској показала је да параметри машински кодиране искуствене грађе не одступају значајније од трендова који су откривени у ручно кодираном материјалу, што отвара могућност континуираног праћења и процењивања тока сукоба на бази података прикупљених у скоро реалном времену. Коначни закључак дисертације је да теорија секуритизације поседује значајан прогностички потенцијал чијем остварењу погодују све моћније технике аутоматског прикупљања и обраде медијских текстова.

This dissertation’s central assumption is that civil wars are preceded by a specific media campaign through which public opinion gets aligned with the political agenda aimed at war preparations. In other words, in addition to the usual structural and other material indicators of the civil war, there are also verbal indicators that reveal the intentions of opposing political actors and thus enrich the analytical overview of the conflict’s progression. In the theoretical part of the dissertation, an analytical model of the escalation of civil war is presented, the backbone of which consists of the key concepts of securitization theory. The so-called Copenhagen school approach is accepted because it is a suitable theoretical framework for the analysis of discursive processes in which social actors and phenomena get designated as existential threats, which later serves as a public justification for the implementation of security measures. In that context, the rhetorical constructions used by the opposing groups to define each other as threats (the so-called securitization moves) were selected as the main indicator of the civil war in this dissertation. The empirical part of the dissertation consists of three case studies of the civil wars in Croatia, Ukraine, and Abkhazia. The data for each of the studies were collected using automated systems for machine coding of political events from print and digital media. However, in the case of the war in Croatia, a separate empirical dataset was also generated by manual coding of the front pages of two influential dailies (Večernji list and Večernje novosti). That way, it was possible to compare machinegenerated and manually coded data. The findings of the case studies confirm assumptions about the existence of clearly identifiable verbal indicators of civil conflict in the form of increasingly explicit and frequent securitization moves in the analyzed newspaper articles. Also, a comparative analysis in the study of the war in Croatia showed that the parameters of machine-coded data do not deviate significantly from the trends detected in manually coded material, which suggests the possibility of continuous conflict monitoring by collecting and processing data in near real-time. The dissertation concludes that the theory of securitization has a significant prognostic potential which might additionally be reinforced by increasingly powerful techniques of automatic collection and processing of media texts.