Родне идеологије у уџбеницима италијанског језика као страног

Abstract

Овај рад представља студију случаја у којој се испитује присуство родних идеологија у уџбеницима италијанског као страног језика и њихов утицај на перцепцију студенткиња и студената у образовном контексту наставе италијанског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Истраживање почива на теоријско-методолошким постулатима критичке социолингвистике и критичке анализе дискурса, у оквиру којих се појам идеологије тумачи као психо-когнитивно-социјални конструкт који обликује друштвену (културну, политичку, лингвистичку) слику света у којем живимо (Filipović, 2018: 21). Родне идеологије се у овом светлу тумаче као инструмент уз помоћ којег се легитимизују асиметрични хијерархијски односи између родова, а родне неједнакости и дискриминаторне праксе предочавају као природне (Lorber, 1994: 30). С обзиром на то да су натурализоване и представљене као неутралан, природно задати поредак, родне идеологије су често нераскидиви део наше перцепције о роду и друштвеним улогама жена и мушкараца, чему доприноси и образовање, кроз које се постојећи идеолошки условљени обрасци перпетуирају и додатно учвршћују, што је потврђено и у овом истраживању. У корпусном делу истраживања квантитативна анализа је показала да су мушки ликови бројчано доминантнији од женских, нарочито у професионалној сфери, док је квалитативном анализом откривено да су прикази женских и мушких ликова прожети родним стереотипима, као и да пракса употребе мушког рода као свеобухватног, која је још осамдесетих година прошлог века одређена као вид језичког сексизма (Sabatini, 1993), још увек представља саставни део свих уџбеника. Укорењеност родних стереотипа и језичког сексизма интерпретирамо као индикаторе родних идеологија, путем којих се континуирано репродукују вредносни обрасци установљени кроз патријархат. С циљем испитивања ефеката које употреба мушког рода као свеобухватног остварује на перцепцију студенткиња и студената спровели смо емпиријско истраживање у којем смо проверили какве асоцијације производе облици за професије присутни у уџбеницима, са акцентом на високо престижне професије, које су најчешће предочене у мушком генеричком роду. Установили смо да језичка форма остварује утицај на перцепцију, пре свега у погледу мушког генеричког рода, који активира асоцијације са особама мушког пола, али и да кључну улогу у активирању асоцијација са полом имају ванјезички фактори (нпр. родни стереотипи, лично искуство). Поред овога, открили смо да студенткиње и студенти уџбенике перципирају као неприкосновене ауторитете и изворе неутралног знања. Из овог разлога некритички усвајају језичке и родне идеологије, и тиме легитимизују постојећи систем родних и друштвених односа (Filipović, 2018: 78). Ферклоф (Fairclough, 1989: 244) истиче да образовање може да има одлучујућу улогу у погледу иницирања друштвених промена – у овом домену постојећи односи моћи могу да се репродукују или пак да се трансформишу, што је идеја коју заступамо у овом истраживању, чији резултати сугеришу да је трансформациони потенцијал образовања највећим делом запостављен и неискориштен.

This research presents a case study in which we address the issue of gender ideologies in textbooks of Italian as a foreign language and their impact on students' perceptions in the educational context of Italian as a foreign language at the Faculty of Philology, University of Banja Luka. The theoretical and methodological framework of the research emerge from critical sociolinguistics and critical discourse analysis, within which the concept of ideology is interpreted as a cognitive construct that shapes the aspects (cultural, political, linguistic) of the world we live in (Filipović, 2018: 21). In this light, we interpret gender ideologies as purposeful instruments used to legitimize asymmetric power relations and present them as natural (Lorber, 1994: 30). Quantitative analysis of textbooks demonstrated that male characters outnumber female characters, especially in the professional sphere, while qualitative analysis revealed that depictions of female and male characters rely on gender stereotypes, and that linguistic sexism (the use of masculine generics) is still an integral part of all textbooks. From a CDA perspective we interpret the persistence of gender stereotypes and linguistic sexism as an expression of patriarchal gender ideologies, deeply embedded in the Occidental culture. In the empirical study conducted with Italian language students from the University of Banja Luka we investigated social and cognitive effects of masculine generics and gender sensitive pairs. We discovered that language form has an impact on mental representations, more precisely, that masculine generics cause male-bias and increase invisibility and omission of women. We also demonstrated that non-linguistic elements such as gender stereotypes and personal experience have a powerful effect on the perception. Also, the social perception of occupations is proven to be shaped and affected by gender ideologies (for instance female professions are perceived as more prestigious when presented in male forms). In addition to this, we discovered that students perceive textbooks as authoritative and objective sources of information, and concluded that the lack of critical opinion skills makes them particularly vulnerable to the ideological constructions of language and gender. Through passive reception of ideologically constructed knowledge students legitimize the existing gender hierarchy and unequal power relations (Filipović, 2018: 78). Fairclough (1989: 244) sustains that education can have a crucial role in determining whether the existing relations of power are to be reproduced or transformed. The results of this research indicate that education, insteed of embracing and implementing its transformative potential, continues to reproduce gender inequalities.