Јавноправни субјективитет овлашћења политичких странака у либералној демократији

Abstract

Политичке странке спадају у институције без којих није могуће зами- слити функционисање либералне демократије. У раду се доказује теза да поли- тичке странке често располажу прерогативима који имплицитно или експлицитно имају карактеристике јавноправног субјективитета и овлашћења. Јавноправна овла- шћења политичких странака потребно је у разумној мери ограничити, како не би дошло до претераног уплива политичких странака у јавну сферу. Истовремено, тре- ба избегавати непотребне забране које "окивају" слободно деловање политичких странака, и врло често заправо сузбијају страначки плурализам и сужавају простор за појаву нових политичких опција. Разлог за установљавање финансирања политичких странака из јавних (буџетских) извора, као и ограничења њиховог финансирања из приватних извора у одређеним системима је узроковано њиховом јавном функцијом и субјективитетом. Пуно остваривање демократских вредности и принципа народне суверености не може се у потпуности спровести без постојања непосредне демокра- тије унутар самих странака. У системима у којима узак круг страначке олигархије политичких странака има одлучујући утицај на процес кандидовања унутар стран- ке, долази до узурпације изборног процеса. Такође, у системима где кандидовање страначких кандидата зависи од унутарстраначке олигархије, а нарочито у системи- ма где странка има могућност утицаја на post festum губитак статуса народних пред- ставника, политичке странке имају и формално одлучујућу улогу у законодавном процесу. Забрана политичких странака од стране уставних судова, показатељ је јав- ноправне улоге политичких странака, али и опасности које носи претрерано посеза- ње и злоупотреба коришћења јавних овлашћења која води окупацији и узурпацији јавног поретка.

Political parties are among the institutions without which it is impossible to imagine the functioning of liberal democracy. The paper proves the thesis that political parties often have prerogatives that implicitly or explicitly have the characteristics of public law subjectivity and authority. The public law powers of political parties need to be reasonably limited, so as not to cause excessive influence of political parties in the public sphere. At the same time, unnecessary bans that "encircle" the free action of political parties should be avoided, and very often actually suppress party pluralism and narrow the space for the emergence of new political options. The reason for establishing the financing of political parties from public (budgetary) sources, as well as the limitations of their financing from private sources in certain systems is caused by their public function and subjectivity. The full realization of democratic values and the principles of people's sovereignty cannot be fully implemented without the existence of direct democracy within the parties themselves. In systems in which a narrow circle of the party oligarchy of political parties has a decisive influence on the candidacy process within the party, the electoral process is usurped. Also, in systems where the candidacy of party candidates depends on the intra-party oligarchy, and especially in systems where the party has the ability to influence the post festum loss of the status of MPs, political parties have a formally decisive role in the legislative process. The ban on political parties by the constitutional courts is an indicator of the public law role of political parties, but also of the danger posed by excessive encroachment and abuse of the use of public authority that leads to the occupation and usurpation of public order.