Први српски устанак у уметности и визуелној култури Кнежевине/Краљевине Србије (1842-1918)

Abstract

Предмет докторске дисертације „Први српски устанак у уметности и визуелној култури Кнежевине/Краљевине Србије (1842-1918)“ представља истраживање механизама и процеса увођења и уобличавања теме Првог српског устанка у уметности и визуелној култури, у периоду од 1842. до 1918. године, на територији Кнежевине, а потом и Краљевине Србије. Наведени временски оквир обележили су важни политички догађаји, смене династија 1858. и 1903. године, стицање независности 1878. године, проглашење Краљевине Србије 1882. године, балкански ратови 1912-1913. године и Први светски рат 1914- 1918. године. Како би се представила једна целовита студија у раду је примењено више методолошких приступа заснованих на искуству савремене историје уметности као и различитих хуманистичких дисциплина. Истраживање је базирано на проучавању дела ликовних уметности и визуелне културе у контексту државно-политичких и друштвених прилика, праћених сменама династија Карађорђевић и Обреновић и њиховог рефлектовања на визуелизацију тематике Првог српског устанка. Посебна пажња била је усмерена на сагледавање појава и феномена који су утицали на њихово креирање, форму и начине инкорпорирања у јавне, резиденцијалне и приватне просторе у циљу стварања једне целовитије слике о тематици Устанка, њеном карактеру и функцији у оквирима визуелне културе. Први српски устанак (1804-1813) као период почетка Српске револуције, из које је као највећа тековина настала нововековна српска држава, представља велику и значајну тему у српској уметности и визуелној култури Кнежевине/Краљевине Србије (1842- 1918). Креирању и утемељењу његове слике у култури сећања, током XIX века и првих деценија XX века допринеле су државно-политичке прилике у Кнежевини, а потом од 1882. године и Краљевини Србији, у којима су прошлост и тековине прошлости служиле као снажан ослонац у изградњи државног и династичког идентитета. Управо државно-политичке и династичке прилике у Србији почев од Карађорђевог напуштања земље са сломом Устанка 1813. године, а нарочито после његове трагичне смрти у Радовањском лугу 1817. године, утицале су на потискивање из јавне комуникације Првог српског устанка, односно личности и догађаја који су га обележили...

The subject of the doctoral dissertation „The First Serbian Uprising in art and visual culture of the Principality/Kingdom of Serbia (1842-1918)” is a study of the mechanisms and processes of introducing and shaping the theme of the First Serbian Uprising in art and visual culture, in the period from 1842 to 1918, on the territory of the Principality, and later the Kingdom of Serbia. The mentioned time frame was marked by important political events, the shift of dynasties in 1858 and 1903, the acquisition of independence in 1878, the proclamation of the Kingdom of Serbia in 1882, the Balkan Wars of 1912-1913 and the First World War in the period 1914-1918. In order to present a comprehensive study, several methodological approaches, based on the experience of contemporary art history as well as various humanistic disciplines, have been applied in work. The research is based on the study of works of fine arts and visual culture in the context of state-political and social circumstances, followed by the shifts of the Karadjordjević and Obrenović dynasties and their reflection on the visualization of the First Serbian Uprising. Special attention was paid to the perception of occurrences and phenomena that influenced the creation of such works, form and ways of their incorporation into public, residential and private spaces, in order to create a more complete picture of the topic of Uprising, its character and function within the frame of visual culture. The First Serbian Uprising (1804-1813) as the period of the beginning of the Serbian revolution, from which the modern Serbian state emerged as the greatest heritage, represents a great and important topic in Serbian art and visual culture of the Principality/Kingdom of Serbia (1842-1918). The creation and foundation of its image in the cultural memory, during the XIX century and the first decades of the XX century, contributed to the state-political situation in the Principality, and later from 1882 in the Kingdom of Serbia, in which the past and the legacy of the past served as a strong support in building the state and dynastic identity. It was precisely the state-political and dynastic circumstances in Serbia, beginning with Karadjordje's departure from the country with the collapse of the Uprising in 1813, and especially after his tragic death in Radovanjski Lug in 1817, that influenced the suppression of the First Serbian Uprising from public communication, i.e., the personalities and events that marked it...