Кинеска политика отварања и Југославија: (1969-1980)

Abstract

У раду су анализирани билатерални односи између Југославије и Кине у доба детанта (1969-1980). Отпочињање периода „отопљавања― у односима суперсила представљао је први предулов, док је стратешко отварање Кине према свету започето 1969. г. чинило други важан предуслов за пуну обнову дипломатских односа између Београда и Пекинга 1970. г. До тог тренутка, југословенско-кинески односи су имали краткотрајну фазу развоја од свега три године (1955-1958). То је разлог због ког је фокус у раду стављен на 1970-е године, с обзиром да су тек тада југословенско-кинески односи почели да се развијају у пуном обиму. У раду се анализирају југословенско-кинески односи на два нивоа: уклопљени у ширу глобалну слику, ослоњени на доступну америчку, совјетску и кинеску перспективу, смештају се у јасан међународни контекст; објашњава се међузависност политике САД, СССР и Кине у оквиру тзв. триангуларне дипломатије; као рефлексија ове међузависности анализира се утицај САД и СССР на југословенско-кинеске односе током целе посматране деценије; на другом нивоу, југословенско-кинески односи се посматрају кроз четири различита аспекта билатералне сарадње – политички, економски, културни и образовни. Оваквим приступом осветљена је динамика међународних односа у главним правцима, објашњени су главни токови југословенске спољне политике, као и главне фазе развоја у југословенско-кинеским односима током 1970-их година. Методолошки рад је ослоњен на југословенску перспективу, захваљујући богатој (до сада некоришћеној) архивској грађи, чиме је омогућен потпуно нов увид у до сада непознат период југословенске историје. Циљ рада је био да постави у најширем темеље за разумевање значаја и улоге југословенско-кинеских односа у периоду детанта, као и да донесе што целовитији преглед билатералних односа кроз анализу свих важних епизода у билатералној сарадњи између Југославије и Кине у периоду до 1969. до 1980. године.

This thesis analyzes the bilateral relations between Yugoslavia and China during the détente period (1969-1980). The thawing of relations between the superpowers was the first precondition for the complete restoration of diplomatic ties between Belgrade and Beijing in 1970, while the second precondition was China’s strategic opening-up to the world starting from 1969. Before that, Sino-Yugoslav relations went through a brief developmental phase that lasted three years (1955-1958). For this reason, the thesis focuses on the 1970s because that is when Sino- Yugoslav relations started developing to full capacity. The thesis presents a two-level analysis of Sino-Yugoslav relations: these relations are placed in an international context, while taking into account the global picture and relying on available American, Soviet, and Chinese sources; it shows the interdependency of policies of the USA, USSR, and China within the so-called triangular diplomacy; as a reflection of this interdependency, it examines the influence of the USA and USSR on Sino-Yugoslav relations during the decade in focus. Second, Sino-Yugoslav relations are examined through four different aspects of bilateral cooperation—political, economic, cultural, and educational. This approach sheds light on the dynamics of international relations and examines the main directions of Yugoslav foreign policy, as well as the main developmental phases in Sino-Yugoslav relations in the 1970s. This methodological thesis focuses on the Yugoslav perspective, owing to rich (previously unused) archival materials, bringing completely new insight into this, thus far, unexplored period of Yugoslav history. The thesis aims to lay the broad foundations for understanding the relevance and role of Sino-Yugoslav relations in the period of the détente, as well as to give a complete account of the bilateral relations through an analysis of all important episodes in the bilateral cooperation between Yugoslavia and China from 1969 to 1980.