Потенцијали културно-историјског и привредног наслеђа за развој индустријског туризма тимочког региона

Abstract

У последње време се у литератури све чешће употребљава израз „индустријски туризам“. Он објашњава подручје које је усмерено на индустријске споменике и напуштене објекте, као и оне ретке који су још увек у функцији. Индустријски туризам обухвата све погоне за прераду хране, дрвнопрерађивачку и текстилну индустрију, млинове, луке, руднике, ауто и ваздухопловну индустрију, бродоградилишта итд. У оквиру докторске дисертације која је у изради, а под називом „Потенцијали културно-историјског и привредног наслеђа за развој индустријског туризма Тимочког региона“, спроведено је истраживање које се бави трендом раста интересовања за индустријски туризам у Источној Србији, тачније у Тимочком региону. Ова област туризма више није сфера интересовања само ограничених група техничких познавалаца, већ и других туриста који су заинтересовани за обилазак овог региона и суочавање са многим културним наслеђем разних достигнућа научне и културне историје у којој се преплићу разни утицаји техничког а тиме и културног стваралаштва током историјске цивилизације. Циљ спроведеног истраживања је да се представе могућности развоја индустријског туризма у Тимочком региону, као и да се дође до података у каквом је тренутно стању, и укаже на његов потенцијал који би се инпортовао у туристичку понуду развојног туризма Источне Србије. Истраживање је базирано на проучавању историјског наслеђа предметног региона у коме су се током векова одвијале многе рударске активности на подручју Сењских рудника, затим следећих подручја: Ртња, Крепољина, Алексинца, Бора, Мајданпека, Рудне главе, Благојевог камена, Бродице, Кучајне, Дели Јована, долина реке Пек и многа друга места на којима је забележена рударска активност још од Византије, Римљана, Келта, Отоманске империје, па све до Француске и Немачке активности кроз концесиона права током 19. и почетком 20. века. Проучавања су поткрепљена и искуственим информацијама туристичких радника који су, због природе свог посла и интересовања, релевантни за предложену тему. Подаци говоре да испитаници сматрају да медији недовољно информишу потенцијалне туристе о индустријском туризму, потенцијалима туристичке понуде и о самом Тимочком региону, како у локалној средини, тако и шире, у Србији и иностранству. То директно указује на могућност унапређења применом адекватне стратегије промовисања и информисања потенцијалних корисника. Улагањем ресурса у маркетинг и развој саме туристичке гране у Србији би створило додатну потражњу, што би заузврат помогло унапређењу саме понуде тиме што ће се детаљно сагледати приоритети индустријског туризма са приоритетима инвестиционог планирања уређења подручја историјског рударског наслеђа и инпортовати у мапу актуелних туристичких дестинација које су данас актуелне, као што су Ромулијана и Виминицијум у Источној Србији које су културно наслеђе прошлости и имају непроцењив значај. Докторска дисертација Дејан Бугарин 3 Валоризација индустријског наслеђа у Источној Србији може стимулисати развој регионалног туристичког индетитета који може да постане и прерасте у велики потенцијал с обзиром на велику распрострањеност и историјску активност рударских активности у вези са угљем, златом, бакром, гвожђем и другим сировинама која ће ревитализовати овај регион и створити додатну туристичку атракцију. Сагледавањем самог културно-историјског наслеђа у потенцијале актуелног туризма, и касније резултати који проистичу из одређених студија и пројеката за репарацију и инфраструктурно уређење тог наслеђа, су веома битни не само за овај регион, већ и за државу.