Преиспитивање жанровских образаца у српској лирици авангардног и неоавангардног опредељења

Abstract

Циљ истраживања је сагледавање развоја лирског жанровског дискурса српске књижевности 20. века. На основу теоријско-аналитичке обраде идентификују се промене настале у лирском жанровском дискурсу српске књижевности у епохама историјске авангарде и неоавангарде. У првом делу истраживања успоставља се концепт жанровског дискурса, преглед релевантних теорија жанра и дефинисање концепта лирског. На основу савремених теоријских промишљања, жанровски дискурс одређује се као динамична историјска категорија, која активно учествује у променама књижевног дискурса. Идентификују се и основна својства жанровског дискурса и преиспитују се поступци који доводе до њихових модификација и трансформација. Лирски жанровски дискурс одређује се на основу савремених теорија лирике и у односу на традиционално поимање лирског. Други део истраживања обухвата идентификовање и експликацију поступака који су допринели модификацији и трансформацији српске поезије 20. века на корпусу који обухвата одабране ауторе епохе историјске авангарде и неоавангарде. Испитивањем и сагледавањем употребе поступака монтаже, колажа, прозаизације и визуелизације у оквиру жанровског репертоара, као и промена које су настале на тематско- мотивском, формалном и значењском плану, затим поступака који су подразумевали инклузију и негацију жанровских дискурса, заступа се становиште да су аутори авангардног и неоавангардног опредељења извршили значајан утицај на развој српске поезије 20. века. Књижевноисториографски и књижевнотеоријски приступ, компаративна перспектива, тумачење, интерпретација и анализа појединачних примера усклађени су са савременим теоријама жанра и постструктуралистичим концептима примењеним у истраживању.

The aim of the research it to perceive the development of lyrical genre discourse in Serbian twentieth-century literature. Based on the theoretical and analytical examination, changes of lyrical generic discourse of Serbian avant-garde and neo-avant-garde poetry are identified. The concept of generic discourse is established in the first part of the examination along with the overview of the most prominent genre theories and definition of lyrical concept. Based on the contemporary genre theories, genre discourse is defined as dynamic historical category actively participating in changes of the discourse of literature. Fundamental traits of genre discourse are identified, and the acts leading to their transformation and modulations are examined. Discourse of the lyrical genre is defined based on the contemporary theories of the lyric, and as the opposite of the traditional lyrical genre. The second part of the research is devoted to identification and explication of artist’s acts that lead to modulations and transformation of Serbian twentieth-century poetry. Poets whose work was examined, were part of the historical avant-garde and neo-avant-garde poetic movements. Examining and analysing the usage of montage, collage, prose, and visualisation within the generic repertoires, along with the topical inventions, and changes of the form and meaning, inclusion and negation of the generic traits, the aim of the research is to show that authors of both, historical avant-garde and neo-avant-garde, made significant impact on Serbian twentieth-century poetry. Based on literary theory and literary history, with comparative perspective, interpretation, explication, and analysis of the examples, the examination is aligned with contemporary genre theories and poststructuralists concepts applied in the research.