Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића

Abstract

Ова докторска дисертација бави се ономастичком грађом и њеном дијалекатском подлогом на корпусу сабраних дела Борисава Станковића. Циљеви истраживања су: представљање ономастичке обраде аналитичког корпуса, састављање регистра властитих имена, испитивање утицаја дијалекатских елемената призренско-јужноморавске говорне зоне на српски именослов и уочавање стилске функције онима у књижевном тексту. Ономастички материјал сагледан је из угла књижевне ономастике, чији је главни метод испитивања ономастички, лингвистички, кроз структурно-семантичку класификацију грађе. Ова студија је показала да је утицај дијалекта заступљен у свим ономастичким слојевима, али да је најмаркантније изражен у антропонимији, јер она у највећој мери представља лични пишчев избор, док су друге категорије више у складу са стандардом, јер су део стварносне географске и историјске фактографије. Такође је показала да дијалекат прожима именослов на фонетском, а нарочито на творбеном, затим на морфолошком, на синтаксичком и на лексичком нивоу. У структурно-семантичкој подели уочено је да однос онима према датим врстама речи прате процеси онимизације апелативне лексике и дијалекатске творбе, као обрасци језичког стваралаштва, а то и условљава њихову стилску вредност. Експресивност и појачана осећајност, карактеристичне за пишчеву прозу, у поетском исказу нарочито су интензивиране употребом дијалекта на језичком плану. Општи закључак је да властита имена са одликама народног говора неретко представљају језичке и стилске доминанте посматраних текстова, јер обогаћују карактеризацију јунака, доприносе верном и живом представљању времена, патријархалних обичаја, људи и простора у књижевном делу Борисава Станковића, прате композициону структуру пишчеве идеје и сведоче о прожимању литерарног са аутобиографским.

This doctoral thesis deals with the onomastical substance and its dialectical basis on the collected works of Borisav Stanković. The main objectives of the research are presenting the onomastic processing of the analytical corpus, compiling the register of proper names, examining the influence of dialectic elements of the Prizren-South Moravian speech zone on Serbian nomenclature and recognizing of the stylistic functions of onyms in the literary text. The onomastic material is viewed from the perspective of literary onomastics, whose main introspective method relies on onomastics and linguistics using structural-semantical structure classification. This study proved that the influence of dialect is represented in all onomastic layers, but that it is most distinctly expressed in anthroponyms, being for the most part the writer's personal choice, while other categories are more in line with the standard, because they are part of real geographical and historical factography. It was also proved that the dialect pervades nomenclature on phoneticians’, especially in formative, then on morphological, syntactic and lexical level. In the structural-semantic division, it was noticed that the relation of the onyms to the given types of words is accompanied by the processes of onymization of appellate lexicon and dialectal formation, as patterns of linguistic creation, and that conditions their stylistic value. Expressiveness and amplified sensitivity, as characteristics of the writer's prose, are especially intensified by the use of dialect on the linguistic level in the poetic expression. The general conclusion is that proper names with the features of the vernacular often represent the linguistic and stylistic dominants of the observed texts, because they follow the compositional structure of the writer's idea and testify to the permeation of the literary with the autobiographical, enrich the characterization of heroes, contribute to the reliable and vivid representation of time, patriarchal customs, people and space in the literary work of Borisav Stanković.