Синтакса реда речи у дијалектима српског језика

Abstract

Рад има за циљ да системски опише и анализира синтаксичке и стилске карактеристике реда речи у дијалектима српског језика, посебно с аспекта утврђивања сличности и разлика између појединих говорних типова. Анализа је спроведена на корпусу народних говора из различитих извора, пре свега дијалектолошких, али и фолклористичких, књижевноуметничких и др., а грађа је допуњавана и дијалекатским фономатеријалом. На плану реда речи показује се, на једној страни, велика неуједначеност међу говорима (нпр. у ређању енклитика), док је, на другој, присутан висок степен дијалекатске уједначености (нпр. у погледу позиције атрибута). У просторном пак смислу, неке се особине јављају само на једном делу одређеног говорног типа (нпр. заменичка енклитика испред глаголске у потенцијалу – он ти би река, у делу зетских говора), док се друге јављају у више говорних типова (нпр. енклитички низ је + се, заступљен на скоро читавом српском језичком простору). Поред тога, уочавају се старији модели линеаризације енклитика, и то не нужно у оним говорима који се иначе у дијалектологији оцењују као архаични, где се заменичке енклитике бележе испред глаголских (Радио се нам покварио, Драгачево). С друге стране, у неким дијалектима српског језика, међусобно удаљеним и структурно различитим, бележе се балканистичке иновације (нпр. проклитизација енклитика у говорима Баната и србијанског југоистока – Ми дође неки немоћ, Ги турале). Показује се да је дијалектима српског језика по питању реда речи својствен широк распон појава – од архаизама до иновација, при чему се изоглосе које прате ред речи углавном не подударају с утврђеним међудијалекатским границама. Отуда, како синтаксичке иновације романо-балканског типа, тако и архаизми у реду речи, често повезују међусобно удаљене и структурно различите дијалекте српског језика.

The study presents a systematic description and analysis of the syntactic and stylistic characteristics of word order in the dialects of the Serb language, especially from the perspective of determining similarities and differences between individual speech types. The analysis was conducted on the corpus of the vernacular that belong to various types of sources, primarily dialectological, but also those used in folklore and literature studies, etc., and the material was enriched with audio recordings of dialect samples. As far as word order is concerned, it is possible to observe major differences among speeches (e.g. in the order of enclitics). On the other hand, there is a high degree of dialectal uniformity (e.g. in the position of attributes). In terms of spatial distribution, some features only appear in one segment of a particular speech type (e.g. the pronominal enclitic preceding the verb in conditionals – on ti bi reka, in some speeches in Zeta), while others appear in multiple speech types (e.g. the enclitic sequence je + se can be found in almost all Serb-speaking areas). Furthermore, older models of enclitic linearization are also found and they are not necessarily limited to the speeches normally considered archaic in dialectology, where pronominal enclitics precede verbs (Radio se nam pokvario, Dragačevo). On the other hand, in some dialects of the Serb language, distant and structurally different, Balkanist innovations are observed (e.g. the proclitization of enclitics in the speeches of Banat and Serbia’s southeast – Mi dođe neki nemoć, Gi turale). It is demonstrated that the dialects of the Serb language present a wide range of phenomena in terms of word order – from archaisms to innovations, where the isoglosses that follow the word order usually do not coincide with the established boundaries between dialects. Therefore, both syntactic innovations of the Romance-Balkan type and archaisms in word order often connect distant and structurally different dialects of the Serb language.