Јавне политике Босне и Херцеговине у области безбједности

Abstract

Јавне политике Босне и Херцеговине (БиХ) у области безбједности су потпуно неистражена тема. Истраживачки задаци тим су, с једне стране, били велики изазов, а с друге, захтјеван и нимало лак подухват. Креирање јавних политика се тек од недавно озбиљније истражује на подручју земаља насталих дисолуцијом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). У односу на сусједне земље, Србију, Хрватску и Црну Гору, проучавање јавних политика почиње са закашњењем. Област безбједности је, опет, посебно специфична, нарочито за земљу створену међународним мировним уговором, након тешког и дуготрајног рата. Имајући у виду наведене специфичне околности и пуно непознаница, било је потребно много труда и времена за дефинисање истраживачког проблема и његово правилно одређивање. Потом је услиједио процес сагледавања и исцрпног анализирања да би се означио предмет истраживања, досегао циљ истраживања, а научна и друга оправданост да би могле да се преиспитују. Када је ријеч о Босни и Херцеговини многа питања остају отворена. Како у земљи која је оптерећена бројним проблемима, како у погледу уставних рјешења тако и оних свакодневних, који проистичу из неспоразума владајуће номенклатуре оличеној у политичким представницима конститутивних народа БиХ, формулисати и спроводите јавне политике? Посебно деликатно питање је како креирати јавне политике у области безбједности? У овом раду проблем истраживања у ширем смислу су јавне политике Босне и Херцеговине, при чему ће фокус истраживања бити на њиховим актерима и policy процесу, односно на креирању јавних политика. Међусобна интеракција формалних и неформалних актера долази до изражаја у свим фазама креирања јавних политика, од којих су најпознатије: започињање политике; формулисање политике; спровођење политике; оцјена политике. Проблем истраживања у ужем смислу своди на анализирање постојећих јавних политика у области безбједности. Током процеса анализе је извршена њихова класификација на: приватну, јавну, војну, политичку, социјеталну, економску, енергетску и еколошку безбједност.

Public policy of Bosnia and Herzegovina in the field of security is a completely unexplored subject. Research tasks are therefore, on the one hand, a big challenge, and on the other hand, demanding and not an easy task. The creation of public policy has only since recently been researched at the territory of countries created by the dissolution of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRJ). In Bosnia and Herzegovina (B&H), relative to neighbouring countries, Serbia, Croatia and Montenegro, the study of public policy starts with a delay. The field of security is, again, specific, especially for a country created by an international peace agreement, after a difficult and long war. Therefore, there were many unknowns, a lot of effort and time had to be put in in order for the research problem to be correctly established, the subject of the research determined, the goal of the research reached, and the scientific and other justifications reviewed. When it comes to Bosnia and Herzegovina, many questions remain open. How to form and carry out public policy in a country that is beset with numerous problems, both in terms of constitutional and everyday arrangements, which stem from a misunderstanding of the ruling elite personified by the political representatives of the constituent peoples of Bosnia and Herzegovina? A particularly delicate issue is how to create public policy in the field of security? In this paper the research problem in a broader sense is the public policy of Bosnia and Herzegovina, while the focus of the research will be on its stakeholders and the policy process, i.e. the creation of public policy. The interaction of formal and informal stakeholders is evident in all phases of creating the public policy, the best known of which are: starting a policy, policy formulation, policy implementation, policy evaluation. The research problem in a narrower sense comes down to analysing of existing public policy in the field of security, in which it is classified into: private, public, military, political, economic, energetic, societal and environmental safety.