Srednjovekovno oblikotvorno nasleđe u savremenom srpskom pesništvu

Abstract

U radu je ispitano oblikotvorno nasleđe koje je moderna i postmoderna srpska poezija preuzela iz srpskovizantijske tradicije. Osvrćući se na prethodna pojedinačna istraživanja i postignuća, u radu se objedinjuje deset stalnih, liturgijskih oblika (služba, akatist, kanon, kondak, svetilan, sedalan, sferičan, stihira, psalam, tropar i ikos) koji se reaktuelizuju, odnosno premeštaju iz crkvenog pesništva u umetničko, ukazujući pritom na sve aspekte takve književne obnove (kompoziciona struktura, semantika, citatnost, leksička i metrička struktura). Ovi oblici se javljaju u opusu sledećih pesnika: Milorad Pavić, Milosav Tešić, Ivan Negrišorac, Ivan V. Lalić, Milovan Danojlić, Rajko Petrov Nogo, Ljubomir Simović, Dušan Belča, Dejan Medaković, Slobodan Kostić, Ranko Risojević, Milenko Stojčić. U radu se zaključuje da pesnici koji su koristili stalne srpskovizantijske oblike važe za vrsne poznavaoce srpskovizantijskih stalnih oblika, liturgike i ove književne epohe. Takođe, svi proučeni stalni oblici su u manjoj ili većoj meri pretrpeli modifikacije. Predznanje je pesnicima omogućilo razne poetičke eksperimente, kao što su stilizacije datih oblika, bilo da je u pitanju uprošćavanje ili usložnjavanje. Oblici su korišćeni načelno, uz negiranje utvrđene forme u manjoj ili većoj meri. Zahvaljujući ovim postupcima i intervencijama pesnika, kreiran je jedinstven korpus moderne poezije koja je u istoj ravni sa stalnim oblicima koje koristi kao potku. Nove poetske tvorevine su obogaćene ličnim pečatima pesnika, a pažnja je vrlo često usmeravana na izražajne mogućnosti jezika. Proučavani pesnici su uspeli da spoje dve poetike – srednjovekovnu i modernu, profano i sakralno, svakodnevno i liturgijsko. Na ovaj način uspeli su da nam pokažu da je srpskovizantijsko oblikotvorno nasleđe u velikoj meri prisutno u savremenom srpskom pesništvu te da je uspostavljen kontinuitet ove dve epohe na još jednoj ravni. Upravo zbog toga, ova kontrastna poetska iskustva doživljavamo jednakim, zahvaljujući brojnim modifikacijama i modernizacijama koje su navedeni pesnici primenili pri stvaranju ovih novih oblika poezije.