Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским

Abstract

Предмет овог дисертационог истраживања чини контрастивни опис подсистема именица са просторним значењем, које су обухваћене термином просторни фрагментизатори (у даљем тексту ПФ), као једне од семантичких структура за изражавање просторних односа у руском језику у поређењу са српским. Према предложеној дефиницији, под просторним фрагментизаторима се подразумевају речи и изрази, који означавају део неког унутрашњег или спољашњег простора, а који сами не могу бити релативно самостални простор, већ су фрагменти неке просторне целине. Издвојене су једночлане и двочлане јединице овог подсистема. Једночлани ПФ у руском језику јесу близь, близость, бок, верх, верхушка, вершина, внутренность, высь, глубина, глубь, даль, дно, зад, изнанка, край, конец, лицо, начало, низ, перёд, периферия и други, а у српском језику вис, висина, даљина, дно, дубина, зачеље, залеђе, ивица, крај, лице, наличје, периферија и сл. Они чине основ овог подсистема и њиховој парадигматици и синтагматици се посвећује највише пажње. Двочлани ПФ су представљени синтагмама верхняя поверхность, внутренняя сторона, нижняя часть и другим именичким синтагмама које у свом саставу имају именице часть, сторона, поверхность и просторне придеве внутренний, внешний, передний, задний, боковой, лицевой, изнаночный, левый, правый, тыльный и други. У српском језику њима одговарају горња површина, унутрашња страна, доњи део и њима сличне синтагме са именицама део, страна и површина и просторним придевима предњи, задњи, унутрашњи, спољашњи, бочни, леви, десни и други...

This research dissertation focuses on the contrasting description of the subsystem of nouns with spatial meaning, which shall be defined by the term spatial fragmentisers (hereinafter: SF), as a form of semantic structure for expressing spatial relations in the Russian language compared to Serbian. The spatial fragmentisers shall mean words and expressions, which signify a part of some interior or exterior space, which individually cannot represent rather independent space, yet are fragments of some spatial entity. One-constituent and two-constituent units of this system have been selected. One-constituent SFs of Russian language are близь, близость, бок, верх, верхушка, вершина, внутренность, высь, глубина, глубь, даль, дно, зад, изнанка, край, конец, лицо, начало, низ, перёд, периферия and other, and in Serbian there are вис, висина, даљина, дно, дубина, зачеље, залеђе, ивица, крај, лице, наличје, периферија, and other. They form the foundation of this subsystem and their paradigmatics and syntagmatics shall receive the most of the focus. Two-constituent SFs are described by syntagms верхняя поверхность, внутренняя сторона, нижняя часть and other noun syntagms that are composed of nouns such as часть, сторона, поверхность and spatial adjectives внутренний, внешний, передний, задний, боковой, лицевой, изнаночный, левый, правый, тыльный and other. In Serbian these are corresponded by горња површина, унутрашња страна, доњи део and similar syntagms such as део, страна and површина and spatial adjectives предњи, задњи, унутрашњи, спољашњи, бочни, леви, десни and other...