Судскомедицински значај савремених дијагностичких метода у утврђивању узрока смрти наркомана
Forensic significance of the contemporary diagnostic methods in determining deads of opoid addicted persons
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Циљеви рада: Основни циљеви нашег истраживања били су анализа узрока смрти код наркомана и дефинисање широког спектра фактора ризика за наступање смртног исхода код наркомана; утврђивање значајности савремених токсиколошких метода које смо применили у судскомедицинској дијагностици и указивање на неопходности вршења судскомедицинске обдукције код свих случајева смрти у вези са уношењем дроге у организам.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено на Институту за Судску медицину у Београду. Студијом је обухваћено 351 наркомана, обдукованих у периоду од 2006. до 2015. године. У раду су коришћени судско-медицински обдукциони записници са претећом документацијом. Коришћењем хемијско-токсиколошких метода је одређивана концентрација појединих опијата, алкохола и лекова у узорцима телесних течности и ткива.
Резултати рада: Резултати нашег рада показали су да су опоидни зависници мушког пола седам пута чешће умирали у односу на женски пол. Просечна старосна доб обдукованих наркомана показ...ивала је позитиван тренд, са порастом старосне доби у тренутку смрти. Најчешће порекло смрти је било задесно, а узрок коришћење психоактивних супстанци 219 (62.4%). Учесталост умрлих наркомана који су узимали само опијате (54.3%), била је статистички значајно већа од учесталости умрлих наркомана код којих су у анализираним узорцима нађени опијати у комбинацијама са другим психоактивним супстанцама. Код особа мушког пола била је чешћа комбинација опијата и алкохола док је код особа женског пола била је чешћа комбинација опијата и лекова. Код умрлих наркомана чији је узрок смрти била злоупотреба психоактивних супстанци квантитативном анализом најчешће је детектован морфин и то код 134 (63.0%) случајева. Запазили смо велико индивидуално варирање концентрација морфина у постмортaлном материјалу, најнижа забележена вредност концентрације морфина у крви била је 1000 пута нижа од највише забележене концентрације морфина. Постојала је значајна позитивна корелација између вредности концентрација морфина и кодеина. Интравенско убризгавање дроге било је најучесталији начин узимања дроге код опиоидних зависника.
Закључак: Запажено је да велико индивидуално варирање вредности концентрација морфина у постморталном материјалу, ствара проблем у процесу вештачења, те се услед тога смрт услед уношења опијата у организам не може дијагностиковати само на основу квантификације морфина. Како би се потврдило да је смрт наступила у вези са уношењем опијата у организам, у обзир се мора узети и комплетна судскомедицинска дијагностика која укључује процену околности случаја на основу информација добијених од рођака и полиције, податке о евентуалној клиничкој слици, макроскопски обдукциони налаз и хистопатолошки налаз.