Системски биомаркери инфламације и квалитет живота безубих и крезубих пацијента са хроничном опструктивном болешћу плућа
Metadata
Show full item recordAbstract
Увод: Орално здравље као јавно здравствени проблем се дефинише као „превентивна област која се бави проценом стоматолошких здравствених потреба и унапређењем оралног здравља становништва више него појединца.“ Лоше стање оралног здравља, пре свега губитак зуба, негативно утичу на квалитет живота узрокујући појаву нелагодности, бола, поремећај функције усне дупље и естетике лица и губитак самопоштовања. Из наведеног се види да је приступ оралном здрављу еволуирао из једнодимензионалног у мултидимензионални приступ. Ради препознавања заједничких фактора ризика и унапређења квалитета живота неопходна је интеграција промоције оралног здравља у програм превенције хроничних незаразних болести.
Бројни истраживачи препознају корелацију између пародонтопатије и хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), где се скреће пажња на заједничке факторе ризика. Пушење је главни фактор који доприноси прогресији обе болести а тиме се објашњавају само неке од варијабилности у квалитету живота болесника са... ХОБП. И поред бројних доказа, остаје нејасно да ли је пародонтопатија прави и озбиљан фактор ризика за ХОБП.
Пародонталне инфекције могу представљати фактор ризика за многа обољења као што су: кардиоваскуларне болести, атеросклероза , инфаркт миокарда, цереброваскуларни инзулт, диабетес мелитус, неповољни исход трудноће и респираторне инфекције. Пародонтална обољења су повезана са бактеријским инфекцијама, инфламацијом и интензивним имуним одговором. Потенцијални патогенетски механизми који повезују респираторне и пародонталне инфекције, објашњавају се инфламацијским механизмима. Инфламацијске промене које се дешавају у плућима, дешавају се и у системској циркулацији, а сматра се да настају једноставним “spill-over” феноменом, односно преливањем медијатора инфламације у системску циркулацију оболелих од ХОБП. Највероватније, управо овај концепт представља кључ за разумевање системских ефеката ХОБП, која се се у одмаклој фази сматра мултикомпонентним обољењем, а управо системска инфламација учествује у патогенези већине до данас описаних системских ефеката ХОБП.
Активацијом инфламаторних медијатора долази до активације велике фамилије ензима који заједничким дејством деградирају колаген и све компоненте ектрацелуларног матрикса везивног ткива.. Сличан процес се дешава са епителним и ендотелним ћелијама. Активирани макрофаги и фибробласти секретују простагландин Е2 (ПГЕ2) који индукује формирање великог броја остеокласта и ресорпцију алвеоларне кости. У овом процесу, поред доминантног ПГЕ2, учествују и ИЛ-6, ИЛ-1β и ТНФ-α .
Циљ истраживања:Одређивање корeлације систeмских биомаркeра инфламацијe и квалитeта живота бeзубих и крeзубих болeсника са ХОБП, као и одређивање оралне флоре код испитаника.
Хипотезе:Степен системске инфламације је израженији код крезубих и безубих пацијенaта и да је већи губитак зуба повезан са лошијим квалитетом живота.
Материјал и методе: Истраживање је урађено у Институту за плућне болести Војодине ( центру за функционалну дијагностику, центру за биохемију, центру за микробиологију и стоматолошком центру Института). У ову студију је било укључено укупно 110 испитаника, оба пола, код којих је функционалним пулмолошким испитивањем на основу постбронходилатационог ФЕВ1 поставњена дијагноза ХОБП, а на основу ГОЛД критеријума подељени према тежини опструкције од ГОЛД 1-4. За потребе ове студије, пацијенти са ГОЛД 1 и 2 су третирани као јединствена група и пацијенти са ГОЛД-3 и 4 су такође третирани као јединствена група. Стоматолошки преглед испитаника извршен је у стоматолошкој амбуланти Института за плућне болести Војводине. Дентални статус је процењиван на основу броја очуваних зуба. На основу тога је дентални статус дефинисан као: 1 – присуство свих зуба; 2 – одсуство 1 – 5 зуба; 3 – одсуство 6 – 31 зуба; 4 – одсуство свих зуба.
Плућна функција јe испитивана на апарату Master Screen Body-VIASYS (Jaeger, Germany). Концeнтрација ИЛ-6 јe дeтрeминисана помоћу комeрцијално доступних китова (Quantikine HS, R&D Systems, Minneapolis MN, USA). Мeрeњe концeнтрацијe прокалцитонина јe рађeно на VIDAS BRAHMS апарату. ЦРП јe мeрeн путeм сeмиквантитативнe латeкс аглутинацијe рeакцијe измeђу ЦРП и ковалeнтно вeзаних латeкс чeстица вeзаних за спeцифична антитeла. Квалитет живота је испитиван SGRQ ( TheSt George's Respiratory Qestionnaire) упитником који јe инструмeнт за мeрeњe квалитeта живота , оригинално конципиран за примeну болeсника са ХОБП.
Резултати истраживања:У студију је било укључено укупно 110 испитаника, оба пола (61 мушког пола и 49 женског пола), просечне старости 63.7 ± 12.1 година. Код 12 испитаника (8 мушкараца и 4 жене) није установљен губитак зуба;код укупно 49 испитаника (29 мушкараца и 20 жена)установљен јенедостатак једног или више зуба (ХОБП + крезубост) , од чега је 10 мушкараца и 7 жена имало недостатак 1 - 5 зуба, док је 19 мушкараца и 13 жена имало недостатак 6 – 31 зуба. Потпуни недостатак зуба (ХОБП + безубост) установљен је код укупно 49 испитаника (24 мушкарца и 25 жена). Утврђено је да код пацијената са ХОБП постоји статистички значајна зависност између старости испитаника и смањења броја зуба. Није утврђена статистички значајна разлика између група, ни по једном од посматраних основних хематолошких параметара.
Испитивањем концентрација молекуларних биомаркера инфламације у крви испитаника са ХОБП и присуством свих, односно делимичним или потпуним одсуством зуба добијени су резултати који указују да концентрација ЦРП у серуму испитаника са ХОБП без дефицита зуба, концентрација ЦРП-а у серуму групе ХОБП + крезубост као и групе ХОБП + безубост је била повћана, односно била је статистички значајно већа заступљеност случајева са концентрацијом ЦРП већом од 100 mg/L (Хи-квадрат = 84.603;p < 0.001). Концентрација ИЛ-6 у серуму је такође била значајно већа у групи ХОБП+ безубост у односу на групу ХОБП, као и у односу на групу ХОБП + крезубост (Ф-однос=5.245; р=0.007). За разлику од тога, концентрација прокалцитонина у серуму се није статистички значајно разликовала између група ХОБП, ХОБП + крезубост, ХОБП + безубост (Ф-однос=0.354; р=0.703).
Погоршан дентални статус је у тесној вези са повећаном концентрацијом ЦРП-а у серуму испитаника. Највећи број безубих испитаника (дентални статус 4) имао је ЦРП у серуму већи од 100 mg/L, односно вредности ЦРП-а у серуму мање од 24 mg/L нађене су једино у групи са денталним статусом 1 (очувани сви зуби). Резултати корелационе анализе показују да концентрација ЦРП-а у серуму расте пропорционално годинама старости испитаника.
Haemophylus influenzae иAcinetobacter species су били доминантни бактеријски сојеви изоловани у спутуму или трахеалном аспирату испитаника. Дентални статус испитаника са ХОБП повезан је са чешћим изоловањем Haemophylus influenzae и Acinetobacter species. Резултати ове студије показују да се код лошијег денталног статуса статистички значајно чешће изолује из спутума или трахеалног аспирата Acinetobacter species и значајно ређе изолује Klebsiella pneumoniae . Кореалциони односи других бактерија и денталног статуса испитаника са ХОБП нису били статистички значајни.
Закључак: Овим истраживањем утврђено је да су концентрација ИЛ-6 и ЦРП у серуму статистички значајни предиктори денталног статуса пацијената са ХОБП, односно да повeћањe инфламаторних биомаркeра ИЛ-6 и ЦРП-a говори у прилог присуства систeмског запаљeња у ХОБП и такођe сугeришу да јe бeзубост рeлeвантан фактор у морбидитeту ХОБП. Погоршан дентални статус је у тесној вези са повећаном концентрацијом ЦРП-а у серуму испитаника и да су Haemophylus influenzae и Acinetobacter speciesбили доминантни бактеријски сојеви изоловани у спутуму или трахеалном аспирату испитаника. Порeђeњeм свих скорова добијeних анализом SGRQ јe указивало на лошији квалитeт живота пацијeнатаса вeћим губитком зуба и ГОЛД III-IV стадијума.