Естетика новинарске путописне репортаже у међуратној српској књижевности

Abstract

Докторска дисертација Естетика новинарске путописне репортаже у међуратној српској књижевности интерпретативним и компаративним методама утврђује постојање естетских интенција у овом жанру, на примеру текстова које су писали водећи писци српске авангарде Милош Црњански, Растко Петровић, Станислав Винавер, као и Раде Драинац и неки други традиционални писци попут Драгише Васића, Станислава Кракова и Григорија Божовића. Наспрам документарно-фактографског (репортажног) нивоа значења путописних репортажа, открива се дубљи, фикционални и поетско-конотативни слој, који их повезује са књижевним системом. Анализом идејних, поетичких, структурално-формалистичких и језичко-стилских карактеристика репрезентативних текстова овог жанра утврђују се поступци естетизације који их уводе у књижевни систем – изражена субјективност, литерарност и интертекстуалност. Рад указује на значај овог поджанра путописа у авангардном процесу раслојавања жанрова, као и његов допринос ширењу књижевног поља у новом комуникационом и рецепционом пољу у експанзији – дневним новинама. Анализира се интертекстуални, интермедијални и интеркултурални дијалог ове врсте текстова. Резултати рада могу се применити у историографским, социолошким и компаративним истраживањима међуратне епохе у српској књижевности, као и у журналистичком истраживању жанра репортаже.

Doktorska disertacija Estetika novinarske putopisne reportaže u međuratnoj srpskoj književnosti interpretativnim i komparativnim metodama utvrđuje postojanje estetskih intencija u ovom žanru, na primeru tekstova koje su pisali vodeći pisci srpske avangarde Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, kao i Rade Drainac i neki drugi tradicionalni pisci poput Dragiše Vasića, Stanislava Krakova i Grigorija Božovića. Naspram dokumentarno-faktografskog (reportažnog) nivoa značenja putopisnih reportaža, otkriva se dublji, fikcionalni i poetsko-konotativni sloj, koji ih povezuje sa književnim sistemom. Analizom idejnih, poetičkih, strukturalno-formalističkih i jezičko-stilskih karakteristika reprezentativnih tekstova ovog žanra utvrđuju se postupci estetizacije koji ih uvode u književni sistem – izražena subjektivnost, literarnost i intertekstualnost. Rad ukazuje na značaj ovog podžanra putopisa u avangardnom procesu raslojavanja žanrova, kao i njegov doprinos širenju književnog polja u novom komunikacionom i recepcionom polju u ekspanziji – dnevnim novinama. Analizira se intertekstualni, intermedijalni i interkulturalni dijalog ove vrste tekstova. Rezultati rada mogu se primeniti u istoriografskim, sociološkim i komparativnim istraživanjima međuratne epohe u srpskoj književnosti, kao i u žurnalističkom istraživanju žanra reportaže.

Doctoral dissertation The aesthetics of journalistic travelogue reportage among the two world wars in Serbian literature, by interpretative and comparative methods determines the existence of aesthetic intentions in this genre, on the example of texts written by the leading writers of the Serbian avant-garde Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, as well as Rade Drainac and some other traditional writers like Dragiša Vasić, Stanislav Krakow and Grigorije Božović. Contrary to the documentary-factual (reporting) level of meaning of travelogue reportages, a deeper, fictional and poetic-connotative layer is revealed, which links them with the literary system. The analysis of conceptual, poetic, structural-formalistic and linguistically-stylistic characteristics of the representative texts of this genre determines the methods of aesthetization that introduce them into the literary system - expressed subjectivity, literary and intertextuality. The dissertation points to the significance of this sub-genre of the travelogue in the avant-garde process of stratifying the genres, as well as its contribution to the spreading of the literary field in the new communication and reception field in the expansion - the daily newspapers. Intertextual, intermedial and intercultural dialogue of this type of texts is analyzed. The results of the work can be applied in historical, sociological and comparative research of the among the two world wars epoch in Serbian literature, as well as in the journalistic research of the genre of the reportage.