„Маркетинг и маркетиншка култура у образовно-васпитним установама“,

Abstract

Истраживања и имплементација сазнања из области маркетинга у образовању је нужна активност теоретичара и практичара у нашој образовној пракси. Процеси демократизације и децентрализације су омогућили већу аутономију јавних образовно-васпитних установа, самим тим и основних школа. Школе на другачији начин почињу да перцепирају и односе се према образовном тржишту. Таква ситуација, уз карактеристику образовања као једне од најсложенијих људских делатности, погодује развоју и примени стручних и научних подручја која би својим сазнањима требало да потпомогну реформске процесе и перманентно унапређивање квалитета образовања и образовно-васпитних установа. Једно од таквих подручја је и маркетинг у образовању, концепција и пракса која почиње да се интензивира последњих година али чије могућности за унапређивање квалитета у области образовања и васпитања још нису довољно искоришћене. Посебан вид организационе културе у школи је маркетиншка култура а која значи да школа реагује на промене у окружењу и измењене потребе својих корисника а да су сви запослени спремни да раде у правцу задовољења потреба својих корисника Емпиријско истраживање је показало да ефикасну маркентишку културу има школа у којој се систематски вреднује и прати квалитет рада запослених и где је руководство школе посвећено обезбеђивању пуног задовољства ученицима, запосленима и родитељима. У таквој школи сви запослени теже заједничкој визији и свакодневно пажљиво планирају свој рад, док руководство школе цени запослене који постижу врхунске резултате, омогућава континуирано стручно усавршавање наставног особља и подстиче културу дијалога међу запосленима. Коначно, таква школа међу првима уводи новине у васпитно-образовни процес. У целом овом реформском процесу, посебно је велики значај и улога руководиоца школе, као особе која је најодговорнија за њено квалитетно и успешно пословање

Istraživanja i implementacija saznanja iz oblasti marketinga u obrazovanju je nužna aktivnost teoretičara i praktičara u našoj obrazovnoj praksi. Procesi demokratizacije i decentralizacije su omogućili veću autonomiju javnih obrazovno-vaspitnih ustanova, samim tim i osnovnih škola. Škole na drugačiji način počinju da percepiraju i odnose se prema obrazovnom tržištu. Takva situacija, uz karakteristiku obrazovanja kao jedne od najsloženijih ljudskih delatnosti, pogoduje razvoju i primeni stručnih i naučnih područja koja bi svojim saznanjima trebalo da potpomognu reformske procese i permanentno unapređivanje kvaliteta obrazovanja i obrazovno-vaspitnih ustanova. Jedno od takvih područja je i marketing u obrazovanju, koncepcija i praksa koja počinje da se intenzivira poslednjih godina ali čije mogućnosti za unapređivanje kvaliteta u oblasti obrazovanja i vaspitanja još nisu dovoljno iskorišćene. Poseban vid organizacione kulture u školi je marketinška kultura a koja znači da škola reaguje na promene u okruženju i izmenjene potrebe svojih korisnika a da su svi zaposleni spremni da rade u pravcu zadovoljenja potreba svojih korisnika Empirijsko istraživanje je pokazalo da efikasnu markentišku kulturu ima škola u kojoj se sistematski vrednuje i prati kvalitet rada zaposlenih i gde je rukovodstvo škole posvećeno obezbeđivanju punog zadovoljstva učenicima, zaposlenima i roditeljima. U takvoj školi svi zaposleni teže zajedničkoj viziji i svakodnevno pažljivo planiraju svoj rad, dok rukovodstvo škole ceni zaposlene koji postižu vrhunske rezultate, omogućava kontinuirano stručno usavršavanje nastavnog osoblja i podstiče kulturu dijaloga među zaposlenima. Konačno, takva škola među prvima uvodi novine u vaspitno-obrazovni proces. U celom ovom reformskom procesu, posebno je veliki značaj i uloga rukovodioca škole, kao osobe koja je najodgovornija za njeno kvalitetno i uspešno poslovanje