Промена ставова према ученицима са Дауновим синдромом применом програма замишљеног контакта

Abstract

Ефикасност програма индиректног контакта на развој позитивнијих ставова до сада је најчешће била проверавана у односу на припаднике мањинских етничких група. Иако је објављено неколико студија усмерених на промену ставова деце типичног развоја према вршњацима са интелектуалном ометеношћу применом појединих програма индиректног контакта, као што су десегрегација, међугрупни контакт и замишљени контакт, до сада није проверавана ефикасност ниједног програма индиректног контакта на промену ставова ученика типичног развоја према вршњацима са Дауновим синдрoмом. Приказано истраживање је спроведено са циљем да се утврди утицај програма проширеног контакта који обухвата моделе десегрегације, међугрупног контакта, заједничког унутаргрупног идентитета и двоструког идентитета, као и програма замишљеног контакта на промену ставова ученика типичног развоја према вршњацима са Дауновим синдромом. Поред тога, студија је била усмерена на утврђивање да ли се ови програми разликују у погледу ефикасности у промени ставова, као и да ли се промене ставова одржавају током времена. Такође, истраживање је имало за циљ да утврди да ли разлике међу испитаницима у погледу учесталости контакта са особама са Дауновим синдромом, знања о Дауновом синдрому, емпатије, тенденције давања социјално пожељних одговора и пола испитаника имају утицај на ефикасност примењених програма...

The efficiency of programs of indirect contact on the development of positive attitudes has so far mostly been checked in relation to minority ethnic groups. Although several studies have been published aimed at changing the attitudes of typically development children towards peers with intellectual disabilities using certain programs of indirect contact, such as desegregation, intergroup contact and imagined contact, the effectiveness of any program of indirect contact on the change of typically development students' attitudes towards peers with Down syndrome has not been explored. The following research was conducted in order to determine the effect of the extended contact program, which includes models of desegregation, intergroup contact, common ingroup identity and dual identity, as well as the program of imagined contact on the change of attitudes of typically development students toward their peers with Down syndrome. In addition, the study was aimed at determining whether these programs differ in terms of effectiveness in changing attitudes, as well as whether the changes in attitudes held over time. Furthermore, the study was aimed at determining whether the differences among the respondents regarding the frequency of their contact with people with Down syndrome, knowledge about Down syndrome, empathy, tendency of giving socially desirable responses, and gender of the respondents have an impact on the effectiveness of the applied programs...