Предузетништво младих на тржишту рада у Србији

Abstract

Рад је, за разлику од осталих фактора производње, једини услов за индивидуални и друштвени опстанак човека. Бити радно активан чини материјалну и нематеријалну основу нашег живота. Остати без посла-незапослен подрива поверење човека у сопствене вредности. Као кључни макроекономски проблем се издвојила незапосленост, посебно младих људи који тек стичу економску самосталност и стварају своје место у друштвеном и радном окружењу. Србија, као и већина постсоцијалистичких земаља је била, али и даље пролази кроз процес транзиције. Темпо структурних реформи у нашој земљи текао је у неколико фаза због бројних економских и политичких разлога што је продужило и отежало овај процес. Последња деценија XX века била је оптерећена економским санкцијама што је ојачало монопол на радно место, прикривену незапосленост, сиву економију, сиромаштво. Од почетка XXI века Р. Србија је интензивније кренула у привредно реструктирање и приватизацију. Процес транзиције је утицао на незапосленост младих и проблеме у отварању нових радних места. Привреда није у могућности да креира нове послове. Као резултат имамо неактивно и ригидно тржиште рада. Таква ситуација на тржишту рада нарочито погађа младе људе чија је стопа незапослености међу највишим у Европи. Продубљује се раскорак између незапослености младих и укупне стопе незапослености у земљи. Највећа грешка је у недовољном коришћењу и расипању људских ресурса. Ниска је стопа активности, велики је број оних који не раде, што говори о ниској стопи запослености. Свако смањење стопе незапослености није праћено продуктивним запошљавањем већ преласком у неактивне. Многи млади и високообразовани људи остају заробљени на нискоквалификованим и нископродуктивним пословима. Развијање конкурентске привреде треба да почива на приватној иницијативи и предузетничком приступу у свим значајним економским процесима. Потребно је проширити активне програме усмерене према младима, субвенције за запошљавање. Креирати програме запошљавања који ефикасно прате актуелну ситуацију на тржишту рада. Посебно је предузетништво младих знак друштвеног и културног раста и развоја. Предузетништво помаже младима у интеграцији на тржишту рада, у осећању припадања, корисности и у развоју њихових вештина. Већи значај је потребно дати предузетништву и самозапошљавању као начину да се подстакне економски напредак и смањи незапосленост. Већа стопа самозапошљавања указује на повећање предузетничких активности. Апсолутни приоритет се мора дати повећању запослености у свим стратегијама привредног развоја. Створити предуслове за одржив привредни раст који ће максимизирати и унапредити квалитет запошљавања.

Rad je, za razliku od ostalih faktora proizvodnje, jedini uslov za individualni i društveni opstanak čoveka. Biti radno aktivan čini materijalnu i nematerijalnu osnovu našeg života. Ostati bez posla-nezaposlen podriva poverenje čoveka u sopstvene vrednosti. Kao ključni makroekonomski problem se izdvojila nezaposlenost, posebno mladih ljudi koji tek stiču ekonomsku samostalnost i stvaraju svoje mesto u društvenom i radnom okruženju. Srbija, kao i većina postsocijalističkih zemalja je bila, ali i dalje prolazi kroz proces tranzicije. Tempo strukturnih reformi u našoj zemlji tekao je u nekoliko faza zbog brojnih ekonomskih i političkih razloga što je produžilo i otežalo ovaj proces. Poslednja decenija XX veka bila je opterećena ekonomskim sankcijama što je ojačalo monopol na radno mesto, prikrivenu nezaposlenost, sivu ekonomiju, siromaštvo. Od početka XXI veka R. Srbija je intenzivnije krenula u privredno restruktiranje i privatizaciju. Proces tranzicije je uticao na nezaposlenost mladih i probleme u otvaranju novih radnih mesta. Privreda nije u mogućnosti da kreira nove poslove. Kao rezultat imamo neaktivno i rigidno tržište rada. Takva situacija na tržištu rada naročito pogađa mlade ljude čija je stopa nezaposlenosti među najvišim u Evropi. Produbljuje se raskorak između nezaposlenosti mladih i ukupne stope nezaposlenosti u zemlji. Najveća greška je u nedovoljnom korišćenju i rasipanju ljudskih resursa. Niska je stopa aktivnosti, veliki je broj onih koji ne rade, što govori o niskoj stopi zaposlenosti. Svako smanjenje stope nezaposlenosti nije praćeno produktivnim zapošljavanjem već prelaskom u neaktivne. Mnogi mladi i visokoobrazovani ljudi ostaju zarobljeni na niskokvalifikovanim i niskoproduktivnim poslovima. Razvijanje konkurentske privrede treba da počiva na privatnoj inicijativi i preduzetničkom pristupu u svim značajnim ekonomskim procesima. Potrebno je proširiti aktivne programe usmerene prema mladima, subvencije za zapošljavanje. Kreirati programe zapošljavanja koji efikasno prate aktuelnu situaciju na tržištu rada. Posebno je preduzetništvo mladih znak društvenog i kulturnog rasta i razvoja. Preduzetništvo pomaže mladima u integraciji na tržištu rada, u osećanju pripadanja, korisnosti i u razvoju njihovih veština. Veći značaj je potrebno dati preduzetništvu i samozapošljavanju kao načinu da se podstakne ekonomski napredak i smanji nezaposlenost. Veća stopa samozapošljavanja ukazuje na povećanje preduzetničkih aktivnosti. Apsolutni prioritet se mora dati povećanju zaposlenosti u svim strategijama privrednog razvoja. Stvoriti preduslove za održiv privredni rast koji će maksimizirati i unaprediti kvalitet zapošljavanja.

Unlike other production factors, work is the only condition for individual and social survival of a human being. Work represents material and non-material foundations of our life. When people lose their jobs and are unemployed, their confidence in their own values is undermined. Unemployment is a key macroeconomic issue, particularly the unemployment of young persons who are just beginning to acquire economic independence and finding their own place in social and work environment. As majority of other post-socialist countries, Serbia has been, and it is still passing though the process of transition. The pace of structural reforms in our country had several phases due to numerous economical and political reasons, prolonging and hampering this process. The last decade of the 20th century was burdened with economic sanctions that strengthened the monopoly over jobs, hidden unemployment, informal economy, poverty. Since the beginning of the 21st century, the Republic of Serbia has initiated a more intensive business restructuring and privatization. The transition process left many people without jobs, and opening of new jobs is slow. Economy is not able to create new jobs. The result is inactive and rigid labor market. Such a situation on the labor market particularly affects youth, whose unemployment rate is among the highest in Europe. The gap between youth unemployment and rate of unemployment of total population is getting bigger. Developing a competitive economy should be based on a private initiative and an entrepreneurial approach in all important economic processes. Insufficient use and wasting of human resources is the biggest mistake. The activity rate is low, and there are many people who are not working, indicating the low employment rate. Especially young entrepreneurship is a sing of social and cultural growth and development. Entrepreneurship helps young people to integrate into the labor market, in the sense of belonging, usefulness and development of their skills. Greater importance should be given to entrepreneurship and self-employment as a way to encourage economic progress and reduce uneployment. A higher self-employment rate increase in entrepreneurial activity. Not every reduction of the unemployment rate is followed by productive employment, but by transfer to inactive ones. Many young and highly educated persons remain trapped in low-qualified jobs with low productivity. Increase of employment rate needs to be given an absolute priority in all the economic development strategies. Preconditions for sustainable economic growth to maximize and improve the quality of employment need to be created. Active programs aimed at youth should be expanded, along with employment subsidies. Employment programs that efficiently accompany the actual situation on labor market need to be created.