Интегрални модел заштите и управљање ризицима од шумских пoжара у Републици Србији

Abstract

У раду је територија Европе подељена на 6 територијалних целина која углавном прате био регије Европе. С једне стране шумски пожари изазивају огромне штете на природним екосистемима са великим бројем жртава и материјалне штете (Медитеранске земље, земље Балканског полуострва, земље централне Европе и земље источне Европе), док са друге стране у земљама западне и северне Европе контролисани шумски пожар који је намерно изазван, служи како за обнављање шума тако и за решење других еколошких проблема од повећања биодиверзитета станишта до спречавања неких болести код дивљих животиња. Према штетама и последицама које изазивају, као и површинама шума које се сваке године униште, шумски пожари представљају светски проблем и захтевају ангажовање свих институција и субјеката друштва на спречавању њихове појаве и гашењу. Године са највећом изгорелом површином у Републици Србији су 2001, 2007 и 2012. У овом периоду изгорело је 37565 хектара или 39.08% од укупно изгореле површине у периоду 1955-2015. године. Ова анализа указује на обим штета од шумских пожара које се у појединим годинама могу сматрати природном катастрофом. Анализом ГИС-а највећа опожарена површина је забележена у буковим састојинама у заједници Fagetum moesiacae montanum 40.64%. Велика опожарена површина забележена је и у шуми сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris) 29.35% од укупно изгореле површине. Временски услови погодни за настанак и ширење шумских пожара карактерише скуп метеоролошких елемената у условима када они прелазе одређене граничне вредности које су значајне за оцену вероватноће појаве пожара и његовог брзог ширења у одређеном правцу. Најважнији климатски фактори који утичу на степен угрожености шума од пожара су температура ваздуха, падавине, релативна влажност ваздуха, облачност, ветар и дуги сушни период. Сви елементи који погодују настанку и ширењу шумских пожара јављају се у одређеним синоптичким ситуацијама, а најопасније су оне које настају због сушних периода уз високе температуре и ниску влажност ваздуха. Од посебног значаја је прогноза таквих ситуација уз одговарајуће локалне временске прилике где представљају основу за правовремено упозорење о могућности настанка и ширења шумских пожара. Један од најважнијих задатака који се спроводи у превентивном деловању заштите шума од пожара је прогнозирање опасности од шумских пожара. Штете од пожара се могу свести на најмању меру, систем откривања, припрема пред пожарну сезону, добра мобилност и спремност може спречити настанак шумских пожара. Проучено је 12 индекса процене опасности од шумских пожара из различитих делова света и ни један се не може директно применити на подручју Србије. Два индекса се користе у већини земаља (Канадски метеоролошки индекс (FWI) и индекс Ангстрома (I)), обављена је анализа дневних вредности ових индекса за период (2005-2015) и успостављена је корелација са базом података о шумским пожарима у овом периоду. Постоји релативно слаба до умерене повезаности између шумских пожара и вредности Кандског индекса опасности од пожара (FWI) и Ангстромовог индекса опасности. У циљу побољшања процене могућности избијања пожара на отвореном извршена је модификација Анстромовог индекса на следећи начин: уместо средње температуре ваздуха укључена је у формулу максимална температура ваздуха и уместо средње релативне влажности ваздуха укључена је у формулу минимална релативна влажност ваздуха. Модификовани индекс Ангстрома има значајно већу корелисаност са стварним догађајима шумских пожара тако да се препоручује за даљу примену. Примена индекса за процену опасности од шумских пожара прилагођена је и тестирана специфичним климатским условима Србије. Шуме имају способност ревитализације и природног обнављања али су климатске промене ограничавајући фактор враћања екосистема у предходно стање (пре пожара). Детаљним статистичким анализама појединих еколошких фактора на сукцесију вегетације (1,2,5 и 10 година) констатована је појава инванзивних врста. Већ се у првој години појављује само једна дрвенаста врста Robinia pseudoacacia (багрем), инванзивна врста која прети да заузме станишта других врста, на пожариштима до 800 m надморске висине, силикатне геолошке подлоге. Ревитализација шумских екосистема захтева велика финансијска средства, па се често ова станишта препуштају природној обнови шума и њени ресурси сврставају се у ресурсе будућности јер су обновљиви, а уз помоћ науке и технологије могу постати замена за бројне природне ресурсе који су исцрпљени и чији је нестанак са планете известан. Подизањем нових и побољшањем стања постојећих шума дошле би до изражаја климатска, заштитна, антиерозиона, естетско-амбијентална, туристичко-рекреативна и друге функције шума, повећао би се принос осталих ресурса шума и шумских подручја – шумских плодова, гљива, лековитог и ароматичног биља, побољшало би се стање у ловству, па би и укупни ефекти на нивоу друштва били значајнији. Степен угрожености шума од пожара није исти за све шуме и све већи број пожара на отвореном простору (у које се убрајају и шумски пожари) захтевају организованији и стручнији приступ. Нова методологија процене угрожености шума од пожара која је тестирана на подручју општине Књажевац где је основа овог модела примена ГИС-а при чему је његово пројектовање текло у неколико фаза. Израдом концептуалног и логичког модела дефинисани су подаци који се прикупљају (лејери-ентитети), повезаност између података и логичке везе између података. Креирана је просторна база у mdb. формату, где су подаци унутар геодатабазе организовани по следећим тематским целинама: орографске карактеристике, климатски подаци, вегетација, класификација горивог материјала, исокерауничка карта, антропогени утицај. На аеро-снимцима је издвојено 30411 хомогених целина методом визуелне интерпретације. Технички напреднији поступак осматрања отвореног простора је даљинско управљање видео камером. На подручју општине Књажевац издвојене су три локације за могуће постављање термовизијских камера које у различитим удаљеностима покривају највећи део шумских површина подручја.