Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији

Abstract

Циљ овог научног рада је заснивање теорије медија као теорије комуникација која треба да резултира комуникационим модело м који се може применити за технолошку и структурну анализу комуникационих система. Преузимајући појам интерфејса из дискурса технологије, у којем означава елемент комуникационог система који информације чини перцептибилним за корисника, а на основу значења и употребе појма метаксу (μεταξύ) у Аристотеловом спису О души у коме је схваћен као материјални е л е ме нт који омогућава перцепцију, појам медија je дефинисан као средствo које преноси информације од интерфејса до субјекта комуникационог система. На аналогији између модела перцепције као сазнајног процеса, у теоријама директне перцепције, и технолошког модела размене информација, у телекомуникацијама, заснован је оригинални модел комуникације који се састоји од три елемента: интерфејса, медија и субјекта. На основу анализе технолошке структуре комуникационих система и постулирања човека као субјекта система, аргументише се постојање једног, „универзалног“ медија и мноштва техничких уређаја са функцијом интерфејса. Импликација је да највећи број савремених теорија медија може бити реконцептуализован тако да буду обухваћене пољем значења опште и јединствене теорије интерфејса. Анализом филозофског контекста у којем настаје концепт интерфејса а који чине филозофије Мориса Мерло-Понтија и Анрија Бергсона, указује се на тело као на простор сучељавања субјективног и објективног, односно техничких и биолошких комуникационих система.

The goal of this scientific work would be to establish the theory of media as the theory of communication which would result in communication model that can be used in technological and structural analysis of communication systems. Appropriation of the notion of interface from discourse of technology, in which interface represents communication system element which makes the information perceptible for the users, and based on the notion of metaxù as described in Aristotle’s On the Soul as material element which enables perception, the definition of media was derived as the means of information transfer from the interface to the subject of the communication system. Analogy between the model of perception as cognitive process in direct perception theories and technological model of information exchange in telecommunications forms the theoretical foundation for the original communication model comprised of three elements: interface, media and subject. Based on the analysis of technological structure of communication systems and assumption that a man is a system subject, the existence of a single, “universal” media and numerous technical devices with interface function are ascertained. Therefore, the greatest number of contemporary media theories could be reconceptualized and encompassed by a general and unique interface theory. The philosophical framework from which the interface concept was developed, which can be found in philosophy of Maurice Merleau-Ponty and Henri Bergson, describes body as the central zone for technical and biological communication system interfacing.