Приказ основних података о дисертацији

Risk forms of sexual behavior for hiv infection between seamen's in Montenegro

dc.contributor.advisorЋорац, Александар
dc.contributor.advisorЂуровић, Бранка
dc.creatorЈовићевић, Љиљана Р.
dc.date.accessioned2018-06-07T12:53:44Z
dc.date.available2018-06-07T12:53:44Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.urieteze.pr.ac.rssr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9507
dc.description.abstractУвод: Због специфичног начина живота, поморци спадају у групу занимања која имају непосредан утицај на приватни живот. Поморци такође спадају у групу у којој постоји евидентна присутност ризичних облика понашања која повећавају изложеност полно преносивим инфекцијама. Они спадају у групу радника миграната, чији радни ангажман подразумева скучену радну и животну средину на дуже време и одвојеност од породице, пријатеља и матичне средине. Дуготрајна одвојеност од сталних партнера, међународна путовања, радозналост, жеља за пустоловином, смањена критичност због употребе алкохола или опојних дрога разлози су веће заступљености ризичних понашања. Наведене карактеристике ове професије повећавају изложеност ове популације и стављају поморце у висок ризик од инфекције ХИВ-ом и другим полно преносивим инфекцијама. Према подацима Синдиката помораца у Црној Гори има око 5000 лица којa се изјашњавају као професионални поморци. У Националном регистру за ХИВ поморци су заступљени са 8,7%. Циљ истраживања је процена нивоа знања и ставова о ХИВ-у међу поморцима у Црној Гори процена њихове повезаности са ризичним облицима сексуалног понашања у односу на ХИВ. Матeријал и методе: Истраживање је спроведено у периоду од октобра 2014. до априла 2015. дескриптивним епидемиолошким методом. Истраживањем су обухваћена 543 поморца, што представља нешто више од 10% ове популације. Пре укључивања у истраживање, сви испитаници су били детаљно информисани о истраживању, циљевима истраживања, као и начину прикупљања потребних података. Објашњено им је да су упитници шифрирани, чиме се гарантује поверљивост података. Учешће у истраживању било је добровољно, а испитаници су могли да одустану у било ком тренутку. Истраживању је претходило одобрење Центра за обуку помораца (BMV) из Др Љиљана Јовићевић Докторска дисертација Бара. Методологија и дизајн студије одобрени су од стране Етичког одбора Медицинског факултета Универзитета у Приштини у складу са утврђеном процедуром, након чега је започето истраживање на терену. Оквир за узорак је био списак свих агенција за укрцај помораца, васпитно-образовних институција за поморце, центара за обуку помораца и здравствених установа у којима поморци обављају обавезне прегледе. Инструмент истраживања је био посебно структурисан анонимни упитник затвореног типа дизајниран по угледу на упитнике коришћене у међународним и домаћим сличним истраживањима. Упитник се састојао од четири целине са укупно 40 питања којима су обухваћени: социо-демографске карактеристике, информисаност о ХИВ/АИДС-у и полно преносивим инфекцијама, сексуално понашање и коришћење кондома и ставови према особама инфицираним ХИВ-ом. Већина питања у упитнику су затвореног типа са понуђеним одговорима, док су одговори на поједина питања која се односе на ставове испитаника тестирани као петостепена Ликертова скала. У првом делу упитника који се односи на социо-демографске карактеристике испитивани су пол, узраст, пребивалиште, школска спрема, занимање, брачни статус, трајање пловидбеног стажа и трајање одсуства од куће током године због пловидбе. У делу упитника који се односи на информисаност испитаника о начинима преношења и заштите од инфекције ХИВ-ом, понуђене су три могућности у одговору: "Да", "Не" и "Не знам". Одговори „не знам” су третирани као нетачни. Сексуално понашање испитаника сагледано је кроз питања о узрасту приликом ступања у сексуалне односе, броју сексуалних партнера од почетка сексуалне активности и током последњих годину дана, коришћење кондома током протекле године и приликом сексуалног контакта са случајним партнером, као и разлозима за некоришћење кондома. Ставови испитаника у односу на особе које живе са ХИВ-ом процењени су уз помоћ петостепене Ликертове скале а односе се на слагање са следећим тврдњама: да особе инфициране ХИВ-ом треба сместити у карантин; да деца која оболе од ХИВ-а треба да иду и даље у редовне школе; да особама код којих је утврђено присуство ХИВ-а треба дозволити да плове; да оболели од ХИВ/АИДС-а треба да Др Љиљана Јовићевић Докторска дисертација имају права као и било који други болесник; да особе инфициране ХИВ-ом треба склонити са свих места на којима могу доћи у контакт са другим људима; да се према оболелима од ХИВ/АИДС-а треба понашати у зависности од начина на који су се инфицирали и да особама са ХИВ/АИДС-ом треба обезбедити најбоље могуће лечење и најбољу могућу негу. Резултати: Резултати су анализирани коришћењем дескриптивне и инференцијалне статистике. За статистичку обраду података коришћен је SPSS 20.0. За одређивање статистичке значајности између различитих варијабли коришћен је непараметарски x² тест. Вредност р<0,005 сматра се статистички значајном. Резултати су показали да од укупног броја испитаника, њих 63,1% информације о ХИВ/АИДС-у и другим полно преносивим инфекцијама добија из медија. У школи се информише 7,6 %; на броду 12%, а у породици свега 6,4% испитаника. Од укупног броја испитаника мање од половине је показало задовољавајући ниво информисаности о најважнијим начинима преношења и начинима заштите од ХИВ-а и других полно преносивих инфекција. Забрињава чињеница да више од трећине испитаника (35,4%), није користило кондом приликом сексуалних односа са случајним партнером. Кондом је увек користило 29,0% испитаника. Податак да је свега 29,0% испитаника увек користило кондом приликом сексуалних контаката са случајним партнером указује на неодговорно понашање помораца. И у овом истраживању најчешћи разлог због чега, при сексуалном односу нису користили кондом, је тај што испитаници не воле секс са кондомом, њих 48,2%. Половина испитаника сматра да кондоми уништавају спонтаност сексуалног чина, док више од трећине сматра да стављање кондома ствара проблеме са ерекцијом. Охрабрује податак да више од две трећине испитаника сматра да кондоми пружају поуздану заштиту од полно преносивих болести. Упркос томе, половина испитаника сматра да особе које предлажу употребу кондома често мењају сексуалне партнере и да је употреба кондома обавезна само приликом секса са проституткама и међу хомосексуалцима. Сексуални однос у замену за новац, дрогу или запослење имало је нешто мање од трећине испитаника, њих 30,6%, док их није имало 69,4%. Под дејством алкохола сексуалне односе имало 65,6% испитаника, док сексуалне односе под дејством алкохола никада није имало 34,4%. Сексуални односи Др Љиљана Јовићевић Докторска дисертација под дејством алкохола повећавају степен ризика за преношење ХИВ-а и других полно преносивих инфекција јер се у алкохолисаном стању умањују инхибиције по питању избора партнера и коришћења средстава заштите. Закључак: Знање у вези са ХИВ/АИДС-ом помораца у Црној Гори није на задовољавајућем нивоу, јер је мање од половине испитаника упознато са најважнијим начинима преношења и начинима заштите од ХИВ-а и других полно преносивих инфекција. Употреба кондома је и даље недовољна, а ставови према особама које живе са ХИВ-ом се нису у многоме променили у односу на ранија истраживања.sr
dc.language.isosccsr
dc.publisherУниверзитет у Приштини - Косовска Митровица, Медицински факултетsr
dc.rightsАуторство – некомерцијално (CC BY-NC)sr
dc.sourceУниверзитет у Приштини - Косовска Митровицаsr
dc.subjectХИВ/АИДС, поморци, ризично понашањеsr
dc.titleРизични облици сексуалног понашања за хив инфекцију међу поморцима у Црној Гориsr
dc.title.alternativeRisk forms of sexual behavior for hiv infection between seamen's in Montenegrosr
dc.typeThesisen


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији