Насиље и превенција као метод институционалног третмана малолетних преступника

Abstract

Све бруталнији и суровији насилни инциденти у школама захтевају већу заинтересованост и озбиљнији приступ њиховом спречавању и сузбијању од стране свих актера школског живота, чинилаца безбедности и надлежних државних и друштвених институција. Насиље у школама се не сме третирати само на индивидуалном односно групном нивоу, или на нивоу школе. У том смислу насиље у школама захтева системски приступ уз одговарајуће ангажовање и свеобухватне облике сарадњи свих надлежних и одговорних субјеката. Крајње специфичан и дубоким противуречјима прожет полицијски рад, од свог настанка до данас у ширем јавном мњењу носи епитет јавне службе чији је професионални циљ очување јавне безбедности, реда и поретка, као и заштите живота грађана, њихове личне и имовинске сигурности. При том се овој организованој државној активности врло често, у односу на друге, уско – једнострано као кључна одлика прописује у појединим ситуацијама овлашћења нужна употреба физичке силе, што је стигматизује као репресивну и агресивну делатност која се лако отуђује и као неконтролисана моћ окреће против интереса грађанства. Ова вишедимензионално сложена професија је свакојака искушења свог професиналног идентитета болно преиспитивала и у нашој скорој историји, кроз нестабилно бирање између заштите власти и воље народа, показујући на моменте и своју репресивну и милитаризовану страну...

All the more brutal and ruthless violent incidents in schools require greater interest and more serious approach to their prevention and suppression by all the actors of school life, factors of safety and competent state and social institutions. Violence in schools is not to be treated only at an individual or group level, or at the school level. In this sense, violence in schools requires a systems approach with proper engagement and comprehensive forms of cooperation of all competent and responsible entities. Highly specific police work and deeply infused with contradiction, from its inception to the present day in the wider public opinion carries the title of public services whose professional goal is the preservation of public safety, law and order, as well as the protection of citizens' lives, their personal and proprietary safety. Thereat, this organized state activitity is often associated with the authority necessary to use physical force in certain situations ,unilaterally as a key quality , in relation to others, which stigmatizes it as a repressive and aggressive activitiy, easy to misappropriate, and as an uncontrollable power turned against the interests of citizenry. This multidimensionallly complex profession has painfully questioned all kinds of temptations of its professional identity even in our near history, through the volatile choosing between the protection of the Government and people‟s will, showing at times its repressive and millitarized side...