Show simple item record

Pravna zabluda u krivičnom pravu;
Mistake of law in criminal law

dc.contributor.advisorDrakić, Dragiša
dc.contributor.otherBrkić, Snežana
dc.contributor.otherDrakić, Dragiša
dc.contributor.otherVuković, Igor
dc.creatorВуковић, Никола
dc.date.accessioned2018-04-23T08:33:26Z
dc.date.available2018-04-23T08:33:26Z
dc.date.issued2018-02-24
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija150971358657840.pdf?controlNumber=(BISIS)106035&fileName=150971358657840.pdf&id=10660&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=106035&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije150971359767763.pdf?controlNumber=(BISIS)106035&fileName=150971359767763.pdf&id=10661&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.uri/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije150971359767763.pdf?controlNumber=(BISIS)106035&fileName=150971359767763.pdf&id=10661
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9335
dc.description.abstractКривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем (нехат кад је законом одређено), а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено. Другим речима, учинилац који није знао да је оно што ради забрањено и који није могао (нити био дужан) да то зна, није крив. Уколико учинилац није знао да је његово дело забрањено, а (био је дужан и) могао је да зна, казна му се може ублажити. Правна заблуда је институт кривичног права уско повезан са начелом кривице, а ипак, као да није успео да се профилише на начин који му припада. Уколико лице нема свест о забрањености дела, налази се у правној заблуди. Она је супротан пол свести о забрањености дела, а свест о забрањености дела је, према чл. 22 КЗ Србије, једна од три компоненте кривице, уз урачунљивост и умишљај (и нехат када је то законом одређено). Три битна обележја савременог кривичног права су хиперкриминализација, учесталост измена и допуна и бланкетизација.У КЗ из 1951. године било је прописано 216 кривичних дела, у КЗ из 1977. године 227, а у КЗ из 2006. године 326 кривичних дела. Од 2009. године до 2015. године донето је 15 закона у којима је прописано 33 кривична дела. КЗ из 1977. године се у 26 година мењао 25 пута (1977. до 2003.), а КЗ из 2006. године се за 8 година (2006. до 2014.) мењао 8 пута. У кривичном законодавству Републике Србије прописано је укупно 385 кривичних дела (основно 326 кривичних дела, а споредно законодавство 59). Од укупног броја кривичних дела, 261 има у потпуности или делимично бланкетни карактер, односно 67,8 %. Бланкетна кривична дела садрже један или више појмова чије значење је одређено у неком другом пропису. Увидом у 326 кривичних дела прописаних у КЗ, утврдили смо да бланкетна кривична дела упућују на 155 прописа. Ова бројка свакако није коначна, напротив. Нису урачунати сви они „невидљиви“ бланкети попут: „општепризнатих техничких правила“; „прописа и мера“; „техничких правила о мерама заштите“ и др. У раду се прво указује на одређене појаве које „подстичу озбиљнији приступ“ разматрању института правне заблуде. Ради се о хиперкриминализацији, те неједнакој опасности понашања која су прописана као кривична дела. Након тога следе излагања о појму и развоју кривице (у кривичном праву), кроз кратку дискусију о слободи воље; а потом се приказују становишта психолошких и нормативних теорија кривице. На крају тог наслова објашњава се шта су основи искључења кривице, шта основи извињавања и у чему се разликују. Истраживање о правној заблуди почиње темом свести о забрањености дела која обухвата: садржај, дељивост, условљеност и место свести о противправности; могућности вештачења ове свести те појам и историјски развој правне заблуде. Након тога излаже се део о врстама правне заблуде који обухвата и обрнуту правну заблуду и њене појавне облике. Следећи део представља тему која обрађује „прерушавање правне у стварну заблуду“. Ради се о низу кривичних дела у чијим законским описима се појављује обележје противправности. Расправља се подела противправности из законског описа дела као општег и посебног обележја дела. Затим, анализа отклоњивости правне заблуде обухвата: критеријуме и средства отклоњивости заблуде те низ конкретних случајева када је правна заблуда (не)отклоњива на примерима из судске праксе Немачке и Аустрије који су подељени у четири целине и коментаре 45 утврђених схватања о отклоњивости. Следе излагања о утицају бланкетних кривичних дела на правну заблуду и односу стварне и правне заблуде код ових дела, као и дејству правне заблуде данас и у прошлости. Учињен је осврт и на упоредноправна решења. На крају се обрађују питања стварне заблуде, нарочито у ширем смислу, уз теорије које настоје да објасне дејство ове заблуде, као и заблуда о извињавјућим основима. Рад завршава напоменама о (могућем) поступању судова у примени овог института као и списком бланкетних прописа, те закључним разматрањима.sr
dc.description.abstractKrivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem (nehat kad je zakonom određeno), a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Drugim rečima, učinilac koji nije znao da je ono što radi zabranjeno i koji nije mogao (niti bio dužan) da to zna, nije kriv. Ukoliko učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, a (bio je dužan i) mogao je da zna, kazna mu se može ublažiti. Pravna zabluda je institut krivičnog prava usko povezan sa načelom krivice, a ipak, kao da nije uspeo da se profiliše na način koji mu pripada. Ukoliko lice nema svest o zabranjenosti dela, nalazi se u pravnoj zabludi. Ona je suprotan pol svesti o zabranjenosti dela, a svest o zabranjenosti dela je, prema čl. 22 KZ Srbije, jedna od tri komponente krivice, uz uračunljivost i umišljaj (i nehat kada je to zakonom određeno). Tri bitna obeležja savremenog krivičnog prava su hiperkriminalizacija, učestalost izmena i dopuna i blanketizacija.U KZ iz 1951. godine bilo je propisano 216 krivičnih dela, u KZ iz 1977. godine 227, a u KZ iz 2006. godine 326 krivičnih dela. Od 2009. godine do 2015. godine doneto je 15 zakona u kojima je propisano 33 krivična dela. KZ iz 1977. godine se u 26 godina menjao 25 puta (1977. do 2003.), a KZ iz 2006. godine se za 8 godina (2006. do 2014.) menjao 8 puta. U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije propisano je ukupno 385 krivičnih dela (osnovno 326 krivičnih dela, a sporedno zakonodavstvo 59). Od ukupnog broja krivičnih dela, 261 ima u potpunosti ili delimično blanketni karakter, odnosno 67,8 %. Blanketna krivična dela sadrže jedan ili više pojmova čije značenje je određeno u nekom drugom propisu. Uvidom u 326 krivičnih dela propisanih u KZ, utvrdili smo da blanketna krivična dela upućuju na 155 propisa. Ova brojka svakako nije konačna, naprotiv. Nisu uračunati svi oni „nevidljivi“ blanketi poput: „opštepriznatih tehničkih pravila“; „propisa i mera“; „tehničkih pravila o merama zaštite“ i dr. U radu se prvo ukazuje na određene pojave koje „podstiču ozbiljniji pristup“ razmatranju instituta pravne zablude. Radi se o hiperkriminalizaciji, te nejednakoj opasnosti ponašanja koja su propisana kao krivična dela. Nakon toga slede izlaganja o pojmu i razvoju krivice (u krivičnom pravu), kroz kratku diskusiju o slobodi volje; a potom se prikazuju stanovišta psiholoških i normativnih teorija krivice. Na kraju tog naslova objašnjava se šta su osnovi isključenja krivice, šta osnovi izvinjavanja i u čemu se razlikuju. Istraživanje o pravnoj zabludi počinje temom svesti o zabranjenosti dela koja obuhvata: sadržaj, deljivost, uslovljenost i mesto svesti o protivpravnosti; mogućnosti veštačenja ove svesti te pojam i istorijski razvoj pravne zablude. Nakon toga izlaže se deo o vrstama pravne zablude koji obuhvata i obrnutu pravnu zabludu i njene pojavne oblike. Sledeći deo predstavlja temu koja obrađuje „prerušavanje pravne u stvarnu zabludu“. Radi se o nizu krivičnih dela u čijim zakonskim opisima se pojavljuje obeležje protivpravnosti. Raspravlja se podela protivpravnosti iz zakonskog opisa dela kao opšteg i posebnog obeležja dela. Zatim, analiza otklonjivosti pravne zablude obuhvata: kriterijume i sredstva otklonjivosti zablude te niz konkretnih slučajeva kada je pravna zabluda (ne)otklonjiva na primerima iz sudske prakse Nemačke i Austrije koji su podeljeni u četiri celine i komentare 45 utvrđenih shvatanja o otklonjivosti. Slede izlaganja o uticaju blanketnih krivičnih dela na pravnu zabludu i odnosu stvarne i pravne zablude kod ovih dela, kao i dejstvu pravne zablude danas i u prošlosti. Učinjen je osvrt i na uporednopravna rešenja. Na kraju se obrađuju pitanja stvarne zablude, naročito u širem smislu, uz teorije koje nastoje da objasne dejstvo ove zablude, kao i zabluda o izvinjavjućim osnovima. Rad završava napomenama o (mogućem) postupanju sudova u primeni ovog instituta kao i spiskom blanketnih propisa, te zaključnim razmatranjima.sr
dc.description.abstractThe Guilt exists if the perpetrator at the time he committed the offense was countable and acted with intent (negligence when it was determined by law), and was aware of or was obliged and could be aware that his act was prohibited. In other words, an offender who did not know that what he was doing was prohibited and who could not (nor was obliged to) know it, is not guilty. If the perpetrator did not know that his action was prohibited, and (he was obliged) he could have known, his punishment could be mitigated. Mistake of law is a criminal law institute closely linked to the principle of guilt, and yet, as if it did not manage to profil the way it belongs. If a person has no awareness of the prohibition of act, he is in a mistake of law. It is the opposite pole of the conscience of the prohibition of the act, and the conscience of the prohibition of the action is, according to Art. 22 of the CC of Serbia, one of the three components of guilt, with accountability and intent (and negligence when determined by law). Three important features of modern criminal law are overcriminalization, frequency of amendments and blanketization. In the CC from 1951, 216 criminal offences were prescribed, in the CC from 1977, 227, and in the CC from 2006, 326 criminal offences. From 2009 to 2015, 15 laws were passed in which 33 criminal offences were prescribed. The CC from 1977 changed 25 times in 26 years (1977 to 2003), and the 2006 CC changed 8 times in 8 years (2006 to 2014). The criminal legislation of the Republic of Serbia consists of  385 criminal offences (326 criminal offences in basic, and 59 in secondary legislation). Out of the total number of crimes, 261 has a completely or partially blanket character, that is, 67.8%. Blanket criminal offences contain one or more terms the meaning of which is defined in another regulation. By inspecting the 326 criminal offences prescribed in the Criminal Code, we established that blanket offences refer to 155 regulations. This figure is certainly not the final, on the contrary. All those "invisible" blankets are not counted as: "generally accepted technical rules"; "Regulations and measures"; "Technical rules on protection measures" and others. The text first points to certain phenomena which "encourage a more serious approach" to the consideration of the institute of mistake of law. This is an overcriminalization, and an unequal risk of behaviors that are prescribed as criminal offences. After that, there follows the statements about the concept and the development of guilt (in criminal law), through a brief discussion of freedom of will; and then the views of psychological and normative theories of guilt are presented. At the end of this title, the explanation is made regarding the differnece between basis of the excuses of guilt and apology. A study of mistake of law begins with the subject of conscience of the prohibition of action that includes: content, divisiveness, conditionality and place of conscience of the prohibition; possibilities for expert examination of this conscience, and the concept and historical development of mistake of law. Thereafter, a section on the types of mistake of law, which includes both reversed mistake of law and its manifestations, is presented. The next section presents a topic that deals with "disguising the mistake of law in a mistake of fact". It is about series of criminal offences in whose legal descriptions a mark of unlawfulness appears. The division of illegality from the legal description of the work as a general and special feature of the action is discussed. Furthermore, the analysis of the avoidability of the mistake of law includes: the criteria and means of avoidability of the mistake of law and a number of cases where the mistake of law is (not) avoidable on examples from the case law of Germany and Austria divided into four parts and 45 comments of the established perceptions of the avoidability. Following are the statements about the impact of blanket crimes on mistake of law and the relation of mistake of law and fact to these acts, as well as to the legal effect of mistake of law today and in the past. A review was also made of comparative solutions. In the end, questions of mistake of fact, especially in the wider sense, are addressed, along with theories that attempt to explain the effect of this mistake, as well as the mistake of apologizing basis. The text concludes with remarks on the (possible) conduct of courts in the application of this institute, as well as the list of blank regulations, and concluding observations.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Правни факултетsr
dc.rightsAttribution
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectПравна заблуда, кривица, отклоњивост правне заблуде, хиперкриминализација.sr
dc.subjectPravna zabluda, krivica, otklonjivost pravne zablude, hiperkriminalizacija.sr
dc.subjectmistake of law, guilt, avoidability of mistake of law, overcriminalizationen
dc.titleПравна заблуда у кривичном правуsr
dc.title.alternativePravna zabluda u krivičnom pravusr
dc.title.alternativeMistake of law in criminal lawen
dc.typeDoktorska disertacijasr
dcterms.abstractДракић, Драгиша; Дракић, Драгиша; Бркић, Снежана; Вуковић, Игор; Vuković, Nikola; Pravna zabluda u krivičnom pravu;


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record