Приказ основних података о дисертацији

dc.contributor.advisorНенезић, Драгослав
dc.creatorИгрутиновић, Гојко
dc.date.accessioned2018-03-09T11:32:23Z
dc.date.available2018-03-09T11:32:23Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.urieteze.pr.ac.rssr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9216
dc.description.abstractCilj: Ispitati uticaj šećerne bolesti na učestalost ranih i kasnih postoperativnih neuroloških (tranzitorni ishemični atak, moždani udar, neurološki mortalitet) i opštih komplikacija (infarkt miokarda, mortalitet, restenoza rekonstruisanog segmenta) kod pacijenta nakon everzione karotidne endarterektomije. Metodologija: Prospektivno-retrospektivna studija je sprovedena na kliničkom materijalu Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti »Dedinje«. Ispitivanjem su obuvaćeni svi pacijenti kojima je u periodu od decembra 2012. godine do decembra 2013. godine uradjena karotidna endarterektomija. Svi pacijenti su podeljeni u dve grupe: prvu grupu sačinjavaju pacijenti kojima je učinjena karotidna endarterektomija, a koji boluju od šećerne bolesti, dok drugu grupu sačinjavaju pacijenti koji nemaju šećernu bolest, a kojima je takođe učinjena karotidna endarterektomija. Rezultati su prikazani tabelarno i grafički. Kontrolni kolor dopler arterija vrata je učinjen nakon tri meseca, šest meseci i godinu dana. Za analizu primarnih podataka korišćene su deskriptivne statističke metode, metode za testiranje statističkih hipoteza i metode za analizu odnosa ishoda i potencijalnih prediktora. Od metoda za testiranje statističkih hipoteza korišćeni su: t-test za dva nezavisna uzorka, Mann Whitney test, Hi-kvadrat test i Fisherov test tačne verovatnoće. Statističke hipoteze su testirane na nivou statističke značajnosti (alfa nivo) od 0,05. Rezultati: Prosečni period praćenja iznosio je 24± 3,5 meseci. U ranom postoperativnom periodu, od ukupnog broja pacijenata - 740 (279 sa diabetesom i 461 bez diabetesa), velika većina pacijenata grupe bez diabetes melitusa (njih 91,5%) kao i većina bolesnika sa diabetes melitusom (81,7%) imali su odličan postoperativni oporavak, dok je kod devedeset pacijenta (12% svih pacijenata) došlo do postoperativnih komplikacija, ali uz značajan postoperativni oporavak. U ranom postoperativnom periodu postoperativne komplikacije su se u znatno većem procentu javile kod pacijenata sa dijabetes melitusom (18,3% vs 8,5%). U ranom postoperativnom periodu je bilo 11 (1%) smrtnih ishoda u celoj grupi ispitanika. Tokom perioda praćenja, osam bolesnika (2,9%) u grupi pacijenata sa diabetesom imalo je postoperativne komplikacije sa uspešnim oporavkom. Četrnaest pacijenta (3.0%) grupe pacijenata bez diabetesa imalo je postoperativne komplikacije. Tri pacijenta u celoj grupi ispitanika (0.4%) imalo je kasne postoperativne komplikacije praćene smrtnim ishodom. Zaključak: Karotidna endarterektomija je metoda izbora hirurškog lečenja kod bolesnika sa značajnom stenozom unutrašnje karotidne arterije a koji imaju pridružen dijabetes melitus kao i kod pacijenata bez diabetes melitusa, sa prihvatljivom stopom postoperativnih komplikacija. Rane postoperativne komplikacije se u znatno većem procentu javljaju kod pacijenata sa dijabetes melitusom u odnosu na pacijente bez ove bolesti. Tokom postoperativnog praćenja uočen je znatno veći procenat postoperativnih komplikacija kod pacijenata sa šećernom bolešću koji su na terapiji oralnim antidijabeticima u odnosu na pacijente koji su na terapiji insulinom.sr
dc.language.isosrpsr
dc.publisherУниверзитет у Приштини - Косовска Митровица, Медицински факултетsr
dc.rightsАуторство – некомерцијално – без прерада (CC BY-NC-ND)sr
dc.sourceУниверзитет у Приштини - Косовска Митровицаsr
dc.subjectkarotidna endarterektomija, diabetes melitus, postoperativne komplikacije.sr
dc.titleУтицај шећерне болести на исход хируршког лечења оклузивне болети каротидних артеријаsr
dc.typeThesisen


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији