Приказ основних података о дисертацији

dc.contributor.advisorAmidžić, Lidija
dc.contributor.otherIlić, Marina
dc.contributor.otherTodorović, Dragana
dc.creatorDžoljić, Jovana
dc.date.accessioned2018-02-05T10:09:39Z
dc.date.available2018-02-05T10:09:39Z
dc.date.issued2017-12-28
dc.identifier.urihttp://www.fpb.edu.rs/disetracijasr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9121
dc.description.abstractIspitivаnjа оsnоvnih pokazatelja stanja živоtnе srеdinе u zaštićenim područjima Pčinjskog okruga treba da ukažu na njen kvalitet, a njihovom detaljnijom analizom bi se utvrdilo da li su se i u kom obimu desile prоmеne koje potencijalno mogu uticati na stanovništvo, posetioce ali i celokupan živi svet. Utvrđivanje stanja i stepena promena prvi put su urađena za područja PIO „Vlasina“, PIO „Dolina Pčinje“, SP „Jovačka jezera“, a delimično i za planinu Besna kobila čija je zaštita u planu. Rezultati ovakvih ispitivanja su značajni jer bi se na osnovu njih definisali optimalni pravci razvoja područja i ukazalo na eventualne potrebe preduzimanja mera za poboljšanja stanja u procesu upravljanja zaštićenim područjima. Imajući u vidu dešavanja u skorijoj prošlosti, pre svega NATO vazdušne napade 1999. godine u kojima je na jugu Srbiji i na Kosovu korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, neophodan je konstantan monitoring sadržaja rаdiоаnuklida u vоdi, zеmlјištu i bilјаkаma. Nijedno zaštićeno područje u Pčinjskom okrugu nije bilo izloženo direknom uticaju, ali s obzirom na blizinu lokaliteta koji su bili izloženi osiromašenom uranijumu, neophodno je utvrditi stepen indirektnog uticaja. Sa jedne strane, praćenje sadržaja radionuklida treba da pruži rеlеvаntne pоdаtke o njihovoj distribuciji čime bi u većini područja bilo uspostavljeno nulto stanje za dalja ispitivanja. Sa druge strane, ono treba da pruži relevantne podatke o bezbednosti područja za život, omogući očuvanje biodiverziteta ali i da usmeri planiranje aktivnosti lokalnih zajednica i upravljača. Upoređivanje rezultata analize sadržaja radionuklida sa literaturnim vrednostima, analiza klimatskih parametara i parametara kvaliteta vazduha, kao i zemljišnog pokrivača omogućava i definisanje stanja životne sredine u zaštićenim područjima. Sagledavanjem načina upravljanja zaštićenim područjima u Pčinjskom okrugu zaključeno je da se moraju utvrditi mere koje bi doprinele njihovoj uspešnijoj zaštiti i bržem razvoju. Unapređenje metoda za monitoring stanja područja je neophodno s obzirom na brz razvoj tehnike i tehnologije. Primena daljinske detekcije i geografskih informacionih sisstema u monitoringu ali i zaštiti životne sredine danas je veoma zastupljena u svetu. U Srbiji primena ovih metoda je tek na početku, a koristi su višestruke, od mogućnosti ranog detektovanja promena u životnoj sredini do predviđanja stepena i pravca razvoja područja. Procena stanja životne sredine u zaštićenim područjima Pčinjskog okruga neophodna je prvenstveno radi zaštite i održivog korišćenja potencijala ovih područja kroz ruralni razvoj, razvoj seoskog, sportskog, zdravstvenog, kulturnog turizma, za sakupljanje i preradu jestivog, lekovitog i začinskog bilja i organske proizvodnje što bi doprinelo razvoju čitavog regiona.sr
dc.language.isosrpsr
dc.publisherУниверзитет Унион Никола Тесла, Факултет за екологију и заштиту животне средине [ФЕЗС]sr
dc.rightsАуторство – некомерцијално – без прерада (CC BY-NC-ND)sr
dc.sourceУниверзитет Унион Никола Теслаsr
dc.subject.classificationEkologija i zaštita životne sredinesr
dc.titleSavremene metode praćenja radionuklida i ostalih pokazatelja stanja životne sredine u cilju optimalnog upravljanja zaštićenim područjuma Pčinjskog okrugasr
dc.typeThesisen


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији