Индикатив претерита у грчком и српском језику

Abstract

Ова дисертација методолошки се заснива на анализи претеритних облика у индикативу у савременом грчком и српском језику, поредећи њихове истоветности, сличности и разлике. Напомиње се да анализа ове врсте није до сада рађена ни на једном од ова два језика, а свакако не из овакве двојезичне перспективе. У раду се прави детаљан преглед теоријских модела везаних за глаголска времена и поставља теоријски оквир за контрастирање претеритних времена у језицима који су предмет анализе. Поред јасног теоријског оквира, за анализу претеритних времена и њихово упоређивање и контрастирање неопходно је било осврнути се на везу између категорија глаголског времена, глаголског аспекта и начина, с обзиром на то да прожимање ових категорија представља основни извор проблема у контрастирању глаголских система. Након упоређивања категорија глаголског аспекта и начина у грчком и српском, приказали смо различите теорије о категорији времена са нарочитим освртом на употребу глаголских облика у индикативу, а потом смо прешли на детаљну анализу и контрастирање претеритних времена у грчком и српском, трудећи се да детаљно опишемо њихову функцију и уочимо сличности, али и разлике које могу да буду узрок погрешне употребе претеритних времена од стране ненативних говорника. Нарочиту пажњу посветили смо индикативној употреби аориста и перфекта, који се знатно разликују у два језика. Пошто смо упоредили претеритна глаголска времена и описали њихове функције, осврнули смо се на начине на које теоријско знање о глаголским системима анализираних језика може да се примени у настави грчког језика као страног. Указали смо на значај контрастивних и компаративних студија, анализе грешака и неретко занемариване улоге матерњег језика у усвајању страног. Напослетку резимирамо резултате анализе, предлажемо начине на које теоријско знање може да се примени у дидактичкој пракси и указујемо на правце даљег истраживања ове научне области.

This dissertation is methodologically based on an analysis of past indicative forms in Modern Greek and Serbian, comparing their similarities and differences. It should be noted that the analysis of this kind has not been undertaken so far for any of these languages, and certainly not from a contrastive perspective. This work offers a detailed review of theoretical models related to tenses and sets a theoretical framework for contrasting the past tenses in the languages which are the subject of the analysis. In addition to a clear theoretical framework for analyzing past tenses and their comparison and contrast, it was necessary to look at the relationship between the categories of tense, verbal aspect and mood, given that the interrelation of these categories is the main source of problems in contrasting verbal systems. After comparing the category of verbal aspect and mood in Greek and Serbian, different theories on the category of tense with a particular emphasis on the use of tenses in the indicative mood were shown, and then we moved on to a detailed analysis and contrasting of past tenses in Modern Greek and Serbian, trying to describe their function and observe similarities and differences that can be the cause of misuse of past tenses by non-native speakers. Particular attention was paid to the use of the indicative aorist and perfect, which are significantly different in the two languages. Since we compared the past tenses and described their functions, we concentrated on the ways in which theoretical knowledge of the verbal systems of the analyzed languages can be applied to teaching Greek as a foreign language. We pointed out the importance of contrastive and comparative studies, error analysis and then often neglected role of the mother tongue in foreign language acquisition. Finally, the results of the analysis were summarised, ways in which theoretical knowledge can be applied in educational practices were suggested and directions for further research in this scholarly field were pointed out.