Примена нумеричко бодовних система у процени критично оболелих пацијената у различитим фазама лечења

Abstract

ЦИЉ РАДА: Циљ ове докторске дисертације је да испита и покаже који је од најчешће примењиваних бодовних система у процени критично оболелих најбоље применљив и најједноставнији у нашим условима, најобјективнији у процени актуелног општег стања, процени дужине лечења, процени појаве компликација, процени смртности као и процени преживљавања и степену опоравка. МЕТОДОЛОГИЈА: Испитивање је спроведено као проспективна студија. у Клиничко болничком центру Бежанијска Коса у Београду. Испитивање је спроводено у неколико фаза: у пријемној амбуланти болнице, на пријему и у току боравка болесника у ЈИЛ. Код болесника који су били подвргнути хируршкој интервенцији бодовање је спроведено преоперативно и непосредно постоперативно. РЕЗУЛТАТИ: Болесници код којих је дошло до смртног исхода били су статситички значајно старије животне доби. Сепса као компликације је статистички значајно учесталија код пацијената који су имали пријемну дијагнозу - Peritonitis acuta (52,9%). У процени предвиђеног морталитета на пријему у ЈИЛ највећи значај има одређивање SAPS II и APACHE II- Најбољу калибрацију је имао SOFA одређиван 7-ог данa (0.85) и APACHE II (3.05). Нумеричко бодовни ситем са најбољом дискриминацијом између пацијената са смртним исходом и пацијената који су преживели је SOFА7д, АUROC (0.981). Пацијенти који су завршили смртним исходом просечно су провели у ЈИЛ 6,96 дана а преживели пацијенти 7,85 дана. Вредност POSSUM бодовног система одређиваног преоперативно статистички је значајна у односу на коначни исход, појаву компликација и пријемну хируршку дијагнозу. ЗАКЉУЧАК: Примена одређених бодовних система у различитим фазама лечења има значаја у процени предвиђања морталитета критично оболелих болесника.