Онколошки и функционални резултати лечења карцинома ларинкса

Abstract

Увод: Карцином ларинкса је један од најучесталијих малигнитета главе и врата. Последњих деценија je евидентан пораст преживљавања оболелих од било које врсте малигнитета, једино оболели од карцинома ларинкса имају за 4.54% слабије преживљавање у односу на период 70-тих и 80-тих година прошлог века. Популаризација нехируршких, орган презервирајућих метода је потенцијални узрок овог пада. Хируршке методе лечења карцинома ларинкса омогућавају добре онколошке резултате али и функционалне резултате, које могу компарирати резултатима нехируршких метода лечења карцинома ларинкса. Улога хирургије је последњих деценија потцењена и истраживање онколошких и функционалних резултата постигнутих хируршким лечењем карцинома ларинкса омогућава адекватније сагледавање проблема и одабир правог терапијског модела. Циљеви истраживања: 1.Утврдити утицај социодемографских карактеристика, степена узнапредовалости болести, патохистолошких карактеристика карцинома и типа примењене хируршке технике на укупно преживљавање и појаву рецидива. 2. Испитати функционалне резултате, глас и гутање, након примењених различитих типова ларингектомија. Материјал и методе. Студија је проспективно-ретроспективна. У периоду праћења од 2002. до 2012. године анализирани су онколошки резултати лечења 844 болесника са ларингеалним карциномом. Проспективна студија је спроведена у периоду од 2015. до 2017. године и подразумевала је обраду гласа и гутања код 85 испитаника који су оперисани због ларингеалног карцинома. Ретроспективном студијом су анализиране социодемографске карактеристике карцинома ларинкса, степен узнапредовалости болести, патохистолошке каратеристике тумора, примењени тип ларингектомије и њихов утицај на развој рецидива и преживљавање. Такође, анализирано је и преживљавање болесника са развијеним рецидивом, типом примењеног накнадног лечења и њиховог утицаја на коначни исход. Проспективна студија је подразумевала анализу функционалних параметара, гласа и гутања, код болесника који су оперисани због карцинома ларинкса и код којих је спроведен комплетан рехабилитациони третман. Резултати. Укупно трогодишње преживљавање оболелих од карцинома ларинкса је 82.21%. Просечно време до настанка смртног исхода је 16.07 месеци. Код 22.6% испитаника је дошло до развоја рецидива у трогодишњем периоду праћења. Просечно време до развоја рецидива је 12.6 месеци. Најчешће место рецидивирања ларингеалних карцинома су регионални лимфни чворови са 45%, затим локални рецидиви са 25.1%. Локализација туморског процеса, Т категорија, N категорија, стадијум болести и појава рецидива су мултифакторијалном анализом идентификовани као предиктори коначног исхода лечења ларингеалних карцинома. Најбољи функционални резултати са аспекта гутања се постижу ендоскоспким хордектомијама и парцијалним вертикалним ларингектомијама. Најбољи функционални резултати са аспекта гласа се постижу ендоскопским хордектомијама и отвореним парцијалним хоризонталним ларингектомијама типа I. Закључак. Спроведеним истраживањем утврђена је онколошка ефикасност различитих типова хируршког лечења карцинома ларинкса. Било којим типом примењене ларингектомије постижу се одлични онколошки резултати и задовољавајући функционални резултати који су компарабилни са резултатима орган презервирајућих метода лечења ларингеалног карцинома. Улога хирургије у концепту лечења ларингеалних карцинома је потцењена.